Singer: Čudesna želja za životom

Dan sećanja, 27. januar, obeležava se na dan kada su pre 60 godina, 1945, godine sovjetske jedinice oslobodile koncentracioni logor Aušvic (danas u Poljskoj), u kome je tokom u Drugog svetskog rata ubijeno milion i po ljudi, većinom Jevreja.

Singer (81), i sam logoraš Aušvica gde je deportovan iz mađarskog logora u rodnoj Bačkoj 1. maja 1944. godine, rekao je agenciji Beta da je u početku sa ostalim zatvorenicima bio potpuno nesvesan stvarne namene logora.

"Nismo znali da Aušvic postoji. Posle četiri dana u vagonima u jako teškim uslovima, prvo su pitali ko ne može da pešači 15 kilometara. Neki su rekli kako su Nemci fini, pitaju nas da li možemo da pešačimo, a Mađari su nas terali da to radimo kilometrima", priseća se Singer.

Prvo saznanje da u Aušvicu ubijaju ljude, prema Singerovom sećanju, stiglo je iz krematorijuma, odakle je stizao "dim i miris od sagorevanja ljudskih tela". "Moj poznanik je pitao gde mu je otac, sa kojim se rastao pri dolasku. Jedan stariji logoraš mu je rekao: 'Tvoj otac je već izašao kroz dimnjak'. Onda smo od ostalih zatvorenika saznali da je obmana da ljudi idu na kupanje, već se u kupatilu ubacuje ciklon dva, a mrtvi potom spaljuju u krematorijumu", kaže Singer.

Prema njegovim rečima, za razliku od ustaškog logora Jasenovac, gde se ubijalo maljem i nožem, u Aušvicu nije bilo krvavih i svima vidljivih egzekucija. Nemci su koristili isključivo gasne komore za dnevno masovno ubijanje logoraša oba pola i svih uzrasta.

"To je bilo najsavršenije tehnički organizovano ubijanje u istoriji. Nemci su imali tabelu dokle se isplati logoraš, da li više radi nego što košta. Bilo je opasno pokazati znake slabosti ili bolesti, Izdvojili bi te i likvidirali. Zato su odmah selektovali stare i majke sa decom i dovodili ih u smrt", kaže Singer. Singer kaže da je u nemačkim logorima izgubio 62 člana svoje porodice, među kojima oca i brata.

"Svi smo individualno doživeli logor. Neki su odmah izgubili nadu, jer je bilo strašno saznanje da te smrt čeka svakog časa. Nisam gubio nadu, jer je želja za životom nešto čudesno", ističe Singer, koga su oslobodile u aprilu 1945. godine američki vojnici iz logora smrti Flosenberg, gde se tada nalazio.

U nacističkoj Nemačkoj postojale su tri vrste logora. Radni koncentracioni logori kao Dahau, nisu bio namenjeni za masovna smaknuća, i logoraši su umirali uglavnom od iscrpljenosti i bolesti, ali su imali izglede da prežive neko vreme.

U logorima uništenja kao što je bila Treblinka, Sobibor, Bergen belsen, žrtve su dovođene isključivo da budu što brže pogubljene. Aušvic je pripadao mešovitoj grupi koncentracionih logora, za rad i uništenje.

Od šest miliona ubijenih Jevreja najviše ih je stradalo tamo, oko 1,5 miliona, jer je tamo u delu za uništavanje bilo najviše gasnih komora i krematorijuma.

"Postoje tendencije da se ospori šest miliona ubijenih Jevreja, što recimo u Francuskoj rade određeni muslimanski krugovi. U Nemačkoj su doneti zakoni protiv negacije holokausta, ali u Evropi ima onih koji tvrde da Aušvic nije postojao kao takav, da je tamo ubijeno 350 hiljada ljudi i da su gasne komore bile zapravo namenjene protiv vašiju", upozorava Singer.

U Srbiji nema antisemitskog raspoloženja, ali ima ispada

Singer je ocenio da u Srbiji ne postoji antisemitsko raspoloženje, ali da su posle petooktobarskih promena u Srbiji sve prisutniji pojedinačni antisemitistički ispadi i parole.

Prema njegovim rečima, prednjači izdavačko preduzeće "Hrišćanska knjiga Ihtus" koju vodi Ratomir Djurđević i koja je objavila niz antisemitskih izdanja, među kojima se ističe "Jevrejsko ritualno klanje". Singer je podsetio da se u gradovima pojavljuju grafiti "Jevreji u gasnu komorui, ovo je Srbija", da je bilo nekoliko slučajeva skrnavljenja jevrejskih grobalja, te da se na sajtu pokreta "Obraz" može pročitati da su "najveći srpski neprijatelji Šiptari, Hrvati i Jevreji".

"Nije mi jasno šta se želi time postići. To više škodi Srbiji nego nama. Imam velikih problema da na međunarodnim kongresima objasnim otkud pojava antisemitizma, jer je za Srbe važilo da su tolerantni", rekao je Singer.

Do sada u Srbiji nije zabeležen nijedan fizički napad na Jevreje, kojih ima trenutno oko tri hiljade, ali Singer kaže da je lično dobijao telefonske pozive i pisma sa upozorenjem: "Bez obzira kakvo obezbeđenje imate, mi ćemo doć do vas".

Na obeležavanje godišnjice oslobođenja Aušvica u jevrejskoj delegaciji iz SCG pored Singera biće i članovi SJO Miroslav Ribner i Eva Čavčić, a organizatori su najavili dolazak i većine predsednika evropskih država, među kojima i predsednika SCG Svetozara Marovića.

Na internet sajtu Memorijalnog centra Jad Vašem, možete videti spisak svih zabeleženih žrtava sa područja bivše Jugoslavije, koje su ubijene u Aušvicu.

Logori nisu "poljski"

U Poljskoj je pokrenuta kampanja protiv naziva poljski koncentracioni logori.

Naime, novi šef poljske diplomatije Adam Danijel Rotfeld, pokrenuo je kampanju da medji u svetu prestanu da nacističke koncentracione logore u Poljskoj nazivaju poljskim logorima. On je pozvao domaće novinare, da u pismu udruženjima novinara širom sveta, upozore inostrane kolege da je mahinalno ili namerno korišćenje atributa "poljski" za nacističke fabrike smrti poput Aušvica, uvredljivo, sramno i da predstavlja falsifikovanje istorije. "Nemci su na poljskoj okupiranoj teritoriji izgradili logore u kojima su ubijali masovno Jevreje, ali i tolike Poljake i pripadnike ostalih evropskih naroda", rekao je Rotfeld.