Talas štrajkova širom zemlje

Skoro svakodnedvno u nekom gradu u Srbiji radnici nekog preduzeća počinju da štrajkuju. Prošle godine protesta je bilo preko 80, a početkom ove godine ih je već bilo više od 10. U štrajkove stupaju i radnici koji su poslednji put primili plate pre šest godina ili čija preduzeća godinama ne rade.

Kuršumlija, Beograd, Novi Sad - samo su neki od gradova u kojima su proteklih nedelja radnici protestovali.

Od početka godine nezadovoljstvo su iskazivli na različite načine, blokadom saobraćajnica ili državnih institucija.

Svako iz svojih razloga. Oni u javnim preduzećima zato što žele povećanje zarada. Oni u privatnim zato što plate nisu dobili godinama, nemaju povezan staž, ni zdravstveno osiguranje.

Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Katić kaže da država nema odgovor na sve zahteve radnika.

“Svako iz svoje nadležnosti mora da reaguje. Nažalost, ovih meseci su štrajkovi najčešće rezultat loših privatizacija i tu je teško naći ko je taj koji je nadležan da reši to pitanje”, kaže ona.

“Država ne može da reši pitanje neisplaćenih zarada. To je pitanje poslodavca koji je vlasnik određenih preduzeća. A radnici ostaju i dalje da se u skladu sa zakonom bore za svoja prava i da se zaštite”, poručuje Katićeva.

Član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević smatra da je i Vlada određenim potezima pokazala da ima mekan pristup prema štrajkovima.

“Imam utisak da je odluka Vlade da se odmrznu primanja članova Vlade, poslanika i činovnika, a u isto vreme zamrznu plate u javnim preduzećima, izazvala veliko nezadovoljstvo”, kaže on.

Radnici nekih od preduzeća u štrajku zarade nisu dobili skoro pola decenije. Zašto su se baš sada odlučili da prekinu sa poslom i radikalizuju štrajk, niko nema precizan odgovor.

Neki su verovali da će sa novim vlasnikom doći i bolja vremena, dok su se drugi uzdali u državna obećanja. Sada mnogi čekaju poteze sindikata.

Predsednik Udruženja granskih sindikata “Nezavisnost” Branislav Čanak očekuje podršku države.

“Stvari se dešavaju u jednom satu, a već su drugačije u drugom satu. Videćemo koliko je to moguće smiriti, činjenica je da će država morati da odreši kesu u nekim situacijama”, smatra on.

Talas štrajkova i pored teškoća zbog svetske ekonomske krize mogao bi biti proširen, upozorava Mlađen Kovačević.

“Prvo bih hteo da kažem da smo osam godina živeli znatno bolje nego što smo stvarali, potrošnja je bila znatno veća. Sada je došlo vreme da ne možemo da trošimo ono što nemamo, a kao rezultat toga nezadovoljstvo se povećava”, ocenjuje on.

Novi zakon o štrajku trebalo bi da uvede veću kontrolu poslodavaca, da definište razloge štrajka i šta je čija nadležnost. Do tada, tekući štrajkački zahtevi, koji su po formi sve radikalniji, traže ne objašnjenja, već rešenja.