Zastrašujuća budućnost ratovanja

Nekoliko meseci nakon istorijskog leta nad Atlantikom, letelica X47-B je samostalno obavila jedan od težih zadataka za ljude - sletanje na nosač.

Iako vojska SAD tvrdi da će ovaj avion biti korišćen isključivo u misijama osmatranja, on ima prostor za naoružanje i može da bude korišćen i za nišanjenje i napade.

Letelica čiji je nadimak "Slani pas 507" poletela je u sredu iz mornaričke vazduhoplovne baze u Pataksent riveru, u saveznoj državi Merilend, a zatim se uspešno prizemljila na nosač aviona USS Džordž H. V. Buš u Atlantiku nadomak obale Virdžinije.

X47-B je prva letelica u istoriji koja je dizajnirana da potpuno samostalno obavlja sve zadatke u misiji po unapred programiranom protokolu i nije joj potreban "pilot" koji upravlja sa zemlje, iako je moguće da joj on promeni zadatke tokom leta.

Zbog svojih osobina i činjenice da sletanje i poletanje sa nosača pružaju mogućnost vojsci SAD da je koriste širom sveta, bez potrebe za dozvolom drugih država za prelet, X47-B se već našla na meti oštrih kritika svetske javnosti.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava, među kojima je i Hjuman rajts voč, tražile su više puta zabranu proizvodnje, razvoja i korišćenja bespilotnih letelica, pre svega zbog neetičkog načina ratovanja i čestih, velikih civilnih žrtava.

"Dronovi" mnogo manjih dimenzija X47-B najviše se koriste u Avganistanu, Pakisatanu i Iraku i to u napadima sa smrtnim ishodom.

Ova letelica dostiže visinu od 12.000 metara i dolet od 3.400 kilometara, a leti visokom brzinom, mada manjom od brzine zvuka.

Projekat X47-B koštao je dosad oko 1,4 milijarde dolara, a na modelu koji i pojedini zapadni mediji opisuju kao "zastrašujuću budućnost ratovanja" radi se više od pet godina.