Srbija trenutno nije spremna za EU

On kaže da ga raduje što srpska vlada, a posebno premijer, pokazuju izuzetnu odlučnost da sve učine kako bismo bili spremni za Evropu.

Goati ovo kaže odgovarajući na pitanje koliko smo kao društvo, u kojem i dalje postoji stalni konflikt između države i civilnog sektora, spremni da idemo u Evropu i pri tome kritikuje državnu upravu da ne koristi dovoljno znanja i iskustva nevladinih organizacija, ali i civilni sektor - da često kritikuje vlast samo radi sopstvene promocije.

U izjavi Tanjugu Goati navodi da sve što vlada i premijer Aleksandar Vučić čine ide ka tome da građane približi najvišim standardima, o bilo kom sektoru da je reč, od informacija do trgovine.

"I onda je za mene sekundarno pitanje da li ćemo i formalno ući u Evropu, mnogo je važnije približavanje standardima tih vrlo razvijenih evropskih zemalja, a ulazak u Evropsku Uniju je onda normalan, ali nije nužan", kaže Goati.

Kako na važnim pitanjima našeg puta ka EU mogu da pomognu država i civilni sektor, a što podrazumeva njihovu saradnju - na to pitanje Goati odgovara primerom Transparanetnosti Srbija, organizacije na čijem je čelu godinama, a koja je inače deo međunarodne organizacije i koja akumulira, u slucaju Srbije, znanja o temi korupcije već 14 godina.

"Takva znanja ne mogu da se steknu za tri meseca, ni za tri godine, naročito to ne mogu da urade partijski mediokriteti. Njih je možda i manje među pripadnicima ove sada koalicije, ali kad biste u državnoj upravi mogli da napravite rez, onda biste videli crvene, žute, zelene, plave, tako da državna uprava je zapravo partijski oformljena uprava i prepuna je mediokriteta i ona zaista ne može dovoljno da razume ta složena pitanja borbe protiv korupcije", smatra Goati.

Kad je reč konkretno o borbi proptiv korupcije, koja je najvažnije polje delovanja Transparentnosti, on primećuje da će od pomoći biti nedavno osnovana Agencija za borbu protiv korupcije, mada i dalje veruje da iskustvo i doprinos njegove organizacije i onih s kojima sarađuju, sadrže neverovatna komparativna znanja koja su u mnogim prilikama primenjiva.

U tom smislu pominje da, i kad nisu pozvani, vrlo često predlažu doradu, poboljšanje i intervenišu kod pojedinih zakonskih rešenja, a upitan da li ih iz državnih struktura nekad zovu i pitaju za savet ili pomoć, kaže da to baš nije praksa.

"Ponekad pošaljemo svoje predloge svim poslaničkim klubovima i onda obično ljudi iz opozicije to predlože i, ne često, ali dogodi se, taj naš predlog izrečen od opozicije bude prihvaćen i u parlamentu. Ali, puno puta nažalost, vrlo dobre stvari ne budu prihvaćene i to je razlog tog haotičnog, brzog menjanja zakona", kaže Goati a kao primer navodi zakon o javnim beležnicima.

Povremeno, dodaje, pozove ih neko iz državnih struktura, ali tada najčešće ne kao Transparentnost, nego pojedince iz te organizacije, što znači da nisu bas potpuno odsutni iz sfere javnog dogovaranja, ali primećuje da njihovo znanje i iskustvo ostaju neiskorišćeni.

"Ja se ne žalim, mislim državna uprava verovatno ne bi mogla ni da pokriva te troškove koji postoje i mi radimo na projektima koje finansiraju one države gde nema korupcija. S druge strane, imao sam priliku da u parlamentu čujem da se na naša rešenja pozivaju i vlast i opozicija".

Istina je, dodaje i da postoji, pored pravog nevladinog sektora, i takozvani državni nevladin sektor, koji nema nikakve veze sa NVO, a takođe ima puno nevladinih organizacija koje su samo fiktivne, a ne postoje ili imaju samo jednog čoveka.

Nerazumevanje između predstavnika države i civilnog sektora, koje traje decenijama, tumači manama i jednih i drugih,

"Pretpostavljam da ni naši svi zaključci, pa ni predlozi ne prolaze, neki možda verovatno sa razlogom, ali neki i zato što u parlamentu sedi 250 ljudi koje su izabrali partijski šefovi. Taj njegov partijski šef, Faraon, nosi njegov blanko potpis u džepu i ako mu nešto nije po volji čovek zanoći kao poslanik, a osvane kao običan građanin", objašnjava Goati i tvrdi da, kad je reč o borbi protiv korupcije, "to što se zove državni aparat prosto nije stručno doraslo tome što postoji u nevladinom sektoru".

Da li je onda saradnja uopšte moguća i na kojim pitanjima - na to Goati kaže da je realni pesimista, te da izuzimajući vladu, državni aparat od nevladinog sektora ima još mnogo da nauči, posebno o pitanjima borbe protiv korupcije.

"Praktično, nema ni pokušaja da se uhvati priključak sa jednom empirijski zasnovanom teorijom borbe protiv korupcije - koji su to koraci, koji je redosled koraka... Ta se borba zasniva na nekakvim komparativnim uvidima koje mi sticajem okolnosti imamo. Istovremeno, u državnoj upravi, odvajam od toga novoformiranu Agenciju, nažalost ta pitanja ne shvataju dovoljno čak ni visoko rangirani činovnici", zaključuje Goati.