Uspeh najvise zavisi od vestine prikrivanja

Kampanja koja se sirom sveta vodi protiv sverca cigareta izazvala je i pritisak na vodece multinacionalne kompanije, proizvodjace najpoznatijih marki cigareta. Japan Tabako Ink. nije u ovome poseban slucaj; takvom pritisku su izlozeni i BAT, Filip Moris Co, RJ Rejnolds Tabako Holding... zbog toga sto bez saradnje ovih kompanija nema efikasnog suzbijanja krijumcarenja cigareta.

Od tog pritiska svetski proizvodjaci cigareta nisu mogli da se brane samo poricanjem veze s krijumcarima. Kad su tvrdnje o njihovim vezama pocele da se temelje na ozbiljnim istragama, iza kojih je stajala jos ozbiljnija pretnja tuzbama za naknadu stete, od drzava koje mogu da iznesu troskove skupih sudskih procesa, morali su da ucine znatno vise. Vodjstva multinacionalnih kompanija, proizvodjaca cigareta, morala su da se odluce na cvrscu saradnju s vlastima drzava u koje plasiraju proizvode i medjunarodnim organizacijama za suzbijanje krijumcarenja.   Veliki jedu male

Prva mera je selekcija kojom se eliminisu kupci kompromitovani u nedozvoljenoj trgovini.

Za velike proizvodjace posebno je vazno da se u javnosti gradi utisak da nemaju nikakve veze s krijumcarima, na sta se trose velike pare. Za ovo je dobrodosla prilika kad se u presecanju nekog krijumcarskog lanca otkriju falsifikati poznate svetske marke. Tada se javnosti upucuje poruka kako krijumcare samo proizvodjaci falsifikata, zbog cega proizvodjaci originalnih cigareta trpe najvise gubitke, te da je sprecavanje krijumcarenja njihov vrhunski prioritet.

Gledano sa ovog stanovista, zaplenjene cigarete "monte karlo" u Zajavcu znacajne su za Japan tabako, iako to nisu ni prve ni poslednje cigarete ove marke otkrivene u pokusaju krijumcarenja. Iz pisama Dzesike de Gracije (iz agencije FIA, koja zastupa Japan tabako) ministru Mihajlovicu i premijeru Djindjicu, u svakoj recenici se primecuje poruka odlucnosti Japan tabaka da celu stvar razotkrije od osnova, da ne ostavi ni trunke sumnje u njihovu zabrinutost zbog krivotvorenja, ili krijumcarenja njihovih proizvoda, a iznad svega spremnost da pomognu Vladi Srbije u istrazivanju kriminala na njenoj teritoriji.   Sverc i dalje

Ne treba da se seta po Beogradu kako bi se uverilo da, pored svih zaplena carine i policije i mera proizvodjaca "monte karla" - svercovanih cigareta ove marke i te kako ima. U istoj ulici, u trafikama, "monte karlo" se moze kupiti po znacajno razlicitim cenama. Uobicajena maloprodajna cena ove cigarete je 50 dinara po paklici, ali moze da se nadje i po 45, 40 i 33 dinara. U prodajnim objektima u kojima je "monte karlo" najjeftiniji, jeftinije su i "vinston", "marlboro", "laki strajk" i "ronhil", ali je razlika cena uglavnom manja nego u slucaju "monte karla".

Zasto je to tako? Jedino sigurno je da jos postoji znacajna kolicina ovih cigareta nabavljenih bez placanja dazbina. Prema nekim informacijama, sad se rasprodaju kolicine "monte karla" nabavljene skoro pre tri godine, sto ne iskljucuje dotok novih kolicina nelegalnim tokovima.

Prica o svercovanju "monte karla" je samo jedan deo slozenog mozaika nezavrsene price o tesko dokucivim putevima krijumcarenja cigareta, koji se pre menjaju nego potpuno presecaju. Njeno zapocinjanje "monte karlom" i Japan tabakom vise je podstaknuto nedavnim dogadjajima - policijske zaplene, sudski sporovi - nego sto su ova marka i njen proizvodjac po bilo cemu znacajniji za problem krijumcarenja od drugih cigareta. Za Japan tabako ce verovatno biti znacajnije kako ce se razjasniti njihove veze s plasmanom "vinstona", koji je stizao na ovo trziste, ali i u Spaniju, kao sto su proizvodi BAT-a, ili njihovi falsifikati, bili zastupljeniji u krijumcarenju na podrucje SRJ, i preko njega, od onih iz Japan tabaka.

Postavlja se pitanje: koliko se ovaj problem moze objektivno sagledati. Cinjenica da se radi o nelegalnom poslu, koji je uspesan bas onoliko koliko se uspesno prikriva, samo je prva prepreka. Nasa realnost je da se jos ove informacije doziraju i pristup njima otezava i kad za to nema nikakvog razloga.

Uvazavajuci realnu cinjenicu da se krijumcarenje uopste, pa i krijumcarenje cigareta, prakticno ne moze u potpunosti iskoristiti postavlja se pitanje koji obim sverca cigareta moze da se smatra tolerantnim. Ako bi se uzeo kao valjan parametar, cesto koriscen podatak, da u zemljama sa razvijenom trzisnom privredom udeo svercovanih cigara premasuje 10 odsto ukupne potrosnje i da se smatra da se krijumcarenje uspesno suzbija sve dok je ova granica ispod 20 odsto, prema nekim podacima za proslu godinu moglo bi se zakljuciti da je ovaj cilj kod nas dostignut za jednu godinu. Posebno kad se zna da ranijih godina, prakticno, nije ni bilo legalnog prometa stranih cigareta, a da su i one iz domace proizvodnje cesto zavrsavale na "crnom trzistu".