Vukčević: Identifikovana žrtva

Do sada se osnovano sumnjalo da je oko 300 nealbanaca odvedeno 1999. godine sa Kosova u Albaniju i tamo ubijeno. Slučaj Predraga Dragovića nedvosmislena je potvrda ovakvih sumnji. Fotografija na kojoj se vidi ubijeni Predrag Dragović sačinjena je na severu Albanije.

Njega je sin Rade prepoznao na fotografijama koje su objavljene u medijima pre desetak dana. "Uzeo sam novine, pregledao. Oca sam prepoznao po bradi, nosu, ustima, brkovima i zalisku koji je imao", rekao je on. Prema rečima tužioca Vladimira Vukčevića, Dragović je bio civil koji je nateran da obuče uniformu.

"Njega su naterali, najverovatnije pred egzekuciju, da obuče tu neku staru uniformu, a po našoj oceni, to je učinjeno zbog toga da se ne vidi da je ubijen civil, nego da je ubijen vojnik", kaže Vukčević.

Ubijeni Predrag Dragović nije želeo da napusti Peć, gde je živeo sa porodicom, kaže njegov sin.

"Nije hteo nikako da napusti Peć, pod izgovorom da on nikome ništa nije kriv i da neće da ide odatle", rekao je Dragović. On kaže da je njegov otac bio civil, da nikada nije učestvovao u ratnim aktivnostima, da je juna 1999. godine otišao do prodavnice i da se više nije vratio, a da se od 2002. godine vodi kao nestao. Do sada je identifikovano desetoro pripadnika OVK za koje ima dokaza da su učestvovali u tim zločinima.

Sumnja se da su u Albaniji 1999. godine postojala četiri zatvora u koje su odvođeni nealbanci sa Kosova. Jedan od svedoka dao je timu srpskog tužilaštva skicu jednog od zatvora koji se nalazio nedaleko od luke u Draču.

Tužilac Vukčević najavio je da će se ponovo obratiti kolegama u Albaniji, koji do sada nisu želeli da sarađuju na slučaju trgovine organima.

"Ukoliko ne budemo mogli sa albanskim tužilaštvom da istražimo ovu stvar, a što je u interesu i Albanaca i nas, onda ćemo morati da se obratimo i međunarodnim faktorima", kazao je Vukčević.

O ovom slučaju tužilac Vukčević razgovaraće i sa specijalnim izvestiocem Saveta Evrope Dikom Martijem, koji krajem marta dolazi u Srbiju.

Tužilaštvo je pre nešto manje od godinu dana počelo istragu o trgovini ljudskim organima na severu Albanije, a na osnovu navoda iz knjige bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte "Lov".

Novi dokazi o transplantacijama

Slike Tužilaštva na kojima se vide osumnjièeni

Ekipa emisije “Reakcija” još jednom je putovala u Albaniju, tragom novih dokaza i informacija koje ukazuju da su u Albaniji, osim "žute kuće", koju je u svojoj knjizi opisala nekadašnja glavna haška tužiteljka Karla del Ponte, postojale još najmanje tri slične lokacije za koje se sumnja da su bile mesta na kojima su otetim nealbancima uzimani vitalni organi.

U večerašnjoj emisiji, osim ekskluzivnih snimaka načinjenih u Albaniji, mogli su se videti i razgovori sa lekarima odeljenja za transplantacije KBC “Majka Tereza“ u Tirani, na koju je 1999. godine sa Kosova prebačeno 75 pacijenata sa gubitkom bubrežne funkcije.

Istražujući navode Karle del Ponte, ekipa “Reakcije” pokušala je da otkrije da li su tačni podaci beogradskog Tužilaštva za ratne zločine o tome da je baš u vreme NATO bombardovanja, kada su pripadnici OVK oteli nekoliko stotina Srba sa Kosova i prebacili ih u logore u Albaniji, na klinikama u Tirani navodno obavljeno nekoliko transplantacija bubrega kosovskim pacijentima.

Dr Sulejman Kodra (KBC "Majka Tereza", Tirana): Sećam se. Za vreme tih događaja na Kosovu mnogi ljudi su došli u Albaniju kao izbeglice...

B92: Da li je neko od tih izbeglica sa insuficijencijom bubrega imao transplantaciju u Albaniji?

Dr Kodra: Ne, ne. Ne, niko.

Ekipa "Reakcije" razgovarala je i sa lekarima iz skopske Univerzitetske bolnice, u koju je u istom periodu, takođe sa Kosova, bilo prebačeno 70 pacijenta.

I u Skoplju kažu da transplantacije tada nisu radili. Ipak, za razliku od svojih albanskih kolega, skopski nefrolog sa kojim je ekipa “Reakcija” razgovarala kaže da veruje u navode Karle del Ponte. Ekipa “Reakcija” istraživala je i navode tužilaštva Srbije prema kojima je Haški tribunal uništio materijalne tragove mogućih zločina pronađenih u "žutoj kući" u Burelu tokom istrage 2004. godine.

U ekskluzivnom razgovoru, jedan od istražitelja UNMIK-ovog tima u Burelu rekao je da je zatečen takvom informacijom. U emisiji ćete čuti i šta taj istražitelj kaže o značaju tih dokaza pronađenih 2004. u "žutoj kući".

"Iskreno, to što čujem me iznenađuje, ali ne preterano. Jesam iznenađen, ali me jako malo stvari iznenađuje danas", kaže nekadašnji istražitelj Hose Pablo Barajbar.

Osim ekskluzivnih razgovora i snimaka iz Albanije, u emisiji će biti prikazani i podaci o 11 osoba za koje se sumnja da su nakon otmica ubijene u blizini "žute kuće" u centralnoj Albaniji.