| |
|
|
18. novembar 2009.
Dragan Popović, Inicijativa mladih za ljudska prava
Vukovar - nekažnjivost urbicida
|
Nije mi jasna ta vojna doktrina koja nalaže kao jedan od prvih ciljeva, možda i kao prvi - rušenje gradova. Civilizovani svet će, ranije ili kasnije, s ravnodušnošću slegnuti ramenima na naša međusobna klanja. Šta bi drugo? Ali rušenje gradova neće nam nikad zaboraviti. Bićemo - i to baš mi, srpska strana bićemo upamćeni kao rušitelji gradova, novi Huni. Užas zapadnog čovjeka je razumljiv. On već više stotina godina čak i etimološki ne razdvaja pojmove 'grad' i 'civilizacija'. Besmisleno rušenje gradova on ne može, ne ume drukčije shvatiti do kao manifestno, siledžijsko suprotstavljanje najvišim vrednostima civilizacije.
Bogdan Bogdanović, Grad kenotaf, Zagreb, 1993
|
Jedinice Jugoslovenske narodne armije (JNA), teritorijalne odbrane tzv. Autonomne oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i dobrovoljački odredi iz Srbije, takođe pod komandom JNA, započeli su 25. avgusta 1991. godine opsadu Vukovara koja je trajala 87 dana. Tokom opsade, grad je sistematski i neselektivno granatiran sa kopna, Dunava i iz vazduha.
Poginulo je oko 1.000 civila, ranjeno više od 2.500, dok je oko 5.000 ljudi odvedeno u zatvore i logore u Srbiji. Svi stanovnici Vukovara nesrpske nacionalnosti proterani su nakon pada grada 18. novembra 1991. godine. Srpske snage započele su napad sa 30.000 ljudi, da bi taj broj u nekim trenucima dostizao čak 80.000 vojnika.
Učestvovala je avijacija JNA, rečna mornarica koja je dejstvovala sa Dunava i 11 brigada kopnene vojske, od kojih je 9 bilo oklopno-mehanizovano sa 1.600 tenkova.
Grad je branilo oko 1.800 slabo naoružanih vojnika koji su raspolagali sa svega 26 tenkova. Nakon pada Vukovara izvršen je i masovni zločin, kada je komanda JNA predala teritorijalcima i dobrovoljcima vise od 200 zarobljenika i civila hrvatske nacionalnosti iz vukovarske bolnice. Ovi ljudi ubijeni su na poljoprivrednom dobru Ovčara kraj Vukovara.
Zločin na Ovčari je jedini za koji se sudilo kada je reč o opsadi i padu Vukovara. Pred Haškim sudom osuđena su dva oficira JNA (Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin), dok je pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu prvostepeno osuđeno 13 ljudi, a pravosnažno jedna osoba.
Ni Tužilaštvo u Hagu, niti Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije nisu podigli optužnice za rušenje Vukovara. U Statutu ICTY regulisano je krivično delo kršenja zakona ili običaja ratovanja koje uključuje i bezobzirno razaranje gradova, naselja ili sela, ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom (član 3. Statuta). Za ovo delo, između ostalog, već su osuđeni oficiri JNA Pavle Strugar i Miodrag Jokić zbog bombardovanja Dubrovnika 6. decembra 1991. godine.
Delo je stavljeno na teret i bivšem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću koji je preminuo u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala, upravo za razaranje Vukovara. U toku je postupak protiv hrvatskih generala Gotovine, Čermaka i Markača za zločine tokom operacije Oluja 1995. godine.
Jedan od zločina je i bezobzirno razaranje gradova, naselja i sela u kojima je živelo srpsko stanovništvo u Severnoj Dalmaciji. Radoslav Brđanin, predsednik Kriznog štaba Autonomne pokrajine Krajina, osuđen je za ovo delo zbog razaranja bošnjačkih i hrvatskih naselja u Bosanskoj Krajini.
Odgovornost civilnog i vojnog vrha Srbije i SFRJ za rušenje Vukovara nikada nije ispitana. U komandnom lancu nalazili su se članovi predsedništva SFRJ, ministar odbrane SFRJ, načelnik i zamenik načelnika Generalštaba JNA, komandant ratnog vazduhoplovstva i njegov zamenik, komandant 1. armijske vojne oblasti, komandant novosadskog korpusa JNA, komandant rečne mornarice i mnogi drugi oficiri. Od 11 komandanata brigada koje su učestvovale u napadu na grad, odgovarao je samo komandant 1. gardijske motorizovane brigade Mile Mrkšić (za zločin u Ovčari, ne i za samo rušenje grada).
Neselektivno bombardovanje Vukovara dovelo je do uništenja tri četvrtine svih objekata u gradu. Uništene su škole, bolnice, crkve, zgrade javnih ustanova, fabrike, srednjovekovni dvorac grofa Eltza, kuća nobelovca Lavoslava Ružičke... Takav stepen razaranja nije zabeležen ni u jednom drugom gradu u bivšoj SFRJ i postao je simbol za divljačko uništavanje gradova u ratu. Nakon Vukovara mnoga druga mesta bila su sistematski rušena i razarana. Da bi se ovakvi zločini u budućnosti sprečili neophodno je da se sudski sankcionišu svi vojni i cilvilni komandanti koji su svesno i namerno odabrali tehniku sravnjivanja Vukovara sa zemljom. Suđenje za razaranje Vukovara poslalo bi poruku da politika urbicida neće biti tolerisana i da će biti tretirana kao ratni zločin i atak na samu civilizaciju. Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu prava je adresa sa koje ova poruka mora da ode.
autor je programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava
Postojeći komentari (2) |
Pošaljite komentar
|
|
Antifa u akciji
Kome smeta uspomena na heroje antifašizma?
27. oktobar 2009
Kome je smetala uspomena na narodne heroje Žarka Zrenjanina, Filipa Kljajića, Rifata Burdževića, Ognjena Pricu, Boška Vrebalova, Sonju Marinković, Dragicu Pravicu, Dušana Dugalića, Mladena Stojanovića, Marka Oreškovića, Svetu Popovića, Vasilja Gaćešu...? Svi oni su pali u borbi protiv fašizma, neki od njih umrli su usled brutalnog mučenja u fašističkim zatvorima. Dalje
"Politika"
Randevu za tuču
3. oktobar 2009
Borba sa shvatanjem da je nasilje normalan način ponašanja u svakodnevnom životu neće biti nimalo laka Dalje
Otvoreno pismo lidera LDP-a premijeru Srbije
Reagujte, nemojte se kriti iza kordona
16. septembar 2009
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović uputio je pismo premijeru Mirku Cvetkoviću sa zahtevom da na sutrašnjoj sednici Vlade kao jedno od tačaka dnevnog reda bude odnos države prema Paradi ponosa. Jovanović u pismu traži od Cvetokovića da država pošalje jasnu poruku da je Srbija slobodna zemlja u kojoj su svi jednaki i zaštićeni. Dalje
Apel nevladinih organizacija
Zaštititi učesnike Povorke ponosa
15. septembar 2009
Pozivamo nadležene institucije da se oglase povodom ovakvih grubih manipulacija, a MUP Srbije da preduzme sve potrebne mere kako bi se Povorka održala u miru. Takođe, pozivamo MUP Srbije da reaguje i najstrože kazni govor mržnje i otvorene pozive na nasilje 20. septembra. Dalje
Visoki komesar Saveta Evrope povodom "Parade ponosa"
Srbija da stane na put upornoj homofobiji
14. septembar 2009
Uveren sam da su podrška srpskih vlasti Paradi ponosa, zajedno sa nedavno usvojenim antidiskriminatornim zakonom i njegovom punom primenom, ključni koraci u poboljšanju ljudskih prava LGBT osoba. Međutim, nadam se da će dalji koraci biti preduzeti – potrebno je uložiti više truda da bi se promenili stavovi i obezbedilo da se stane na kraj upornoj homofobiji i transfobiji. Dalje
Otvoreno pismo grupe intelektualaca
Zabrinutost zbog hapšenja anarhista
11. septembar 2009
Ovim pismom želimo da iskažemo zabrinutost zbog najave državnih organa gonjenja da će protiv šestoro osumnjičenih za skorašnji napad „molotovljevim koktelima“ na ambasadu Grčke u Beogradu podići optužnicu koja ih tereti za delo međunarodnog terorizma. Dalje
Veran Matić
Povodom izmena Zakona o javnom informisanju
27. avgust 2009
Kada govorimo o odnosima medija i vlada, mediji često koriste krilaticu Tomasa Džefersona od pre dva veka: "Ako bi meni bilo ostavljeno da odlučim da li mi treba da imamo vladu bez štampe ili štampu bez vlade, ne bih se dvoumio ni za trenutak da izaberem drugu mogućnost." Dalje
Tomislav Klauški
Medijsko huškanje i mržnja
3. avgust 2009
Stara izreka kaže: „Kad rat provali kroz vrata, istina bježi kroz prozor“. Što ostaje? Laž, medijsko huškanje i mržnja. A što ostaje nakon što se jednog dana rat povuče? U napem slučaju, jop laži i medijskog huškanja. I još mržnje. Dalje
Jasmila Žbanić, rediteljica i umjetnička direktorica udruženja građana "Deblokada"
Evropska komisija je napravila strašnu pogrešku
24. jul 2009
Odluku Evropske komisije (EK) da ne preporuči liberalizaciju viznog režima za građane BiH smatram činom koji će imati katastrofalne posljedice po građane ove zemlje, njenu budućnost kao i budućnost Evropske unije. Dalje
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
