Vrata "Fijata" otvorena za povratak radnika

B92: Gospodine De Filipis, 21. aprila kompanija “Fijat“ će razmotriti novi biznis plan za sledeću godinu. Da li možete da pretpostavite kako će izgledati deo tog plana koji će se odnositi na “Fijat“ u Srbiji?

De Filipis: Mislim da tu neće biti većih iznenađenja. Sve je uglavnom rečeno. Mi ovde gradimo novu fabriku, preuređujemo postojeću zapravo, ali to u stvari izgleda kao da se gradi nova. Kapacitet te fabrike biće 200 hiljada vozila godišnje, ali uz mogućnost da proizvodnja bude i veća. Ispod tog broja vozila ne bi imalo smisla držati fabriku.

B92: Koliko je realno da taj cilj ostvarite do 2011?

De Filipis: Radimo na tome.

B92: Generalno govoreći o “Fijatu“ kakva je situacija u toj kompaniji? Pre nekoliko dana menadžment je morao da demantuje pisanje rimske “Republike“ da “Fijat“ namerava da otpusti još 5 000 radnika. To nije bio jedini izveštaj o otpuštanjima radnika po celoj Italiji i u drugim zemljama.

De Filipis: Mislim da je to tema o kojoj će se više znati 21. aprila kada se objavi globalna strategija poslovanja. Ja mogu da vam kažem da kompanija dobro posluje u mnogim zemljama. Naravno u evropskim zemljama je trenutno najteža situacija.

B92: Govorilo se da ste u Italiji imali problema zbog otvaranja fabrika u drugim zemljama, uključujući i Srbiju. Navodno, to nije baš obradovalo tamošnje sindikate. Čak se pričalo da ste pod pritiskom da smanjite ulaganja u inostrantstvu, bar dok ne prođe kriza.

De Filipis: Ono što se dešava u Italiji zapravo je naša objava da povećavamo proizvodnju u narednom periodu, koja bi trebalo da dostigne 900 hiljada automobila. To će biti znatno obimnija proizvodnja od ove koju sada imamo.

B92: Ali uz smanjenje broja zaposlenih?

De Filipis: Uvek imate tehnološka poboljštanja pa bih rekao da je to i normalno.

B92: Da li ste zadovoljni saradnjom sa zaposlenima i radnom atmosferom u Kragujevcu?

De Filipis: Da, veoma. To mogu da vam potvrdim. Kada smo počeli sa poslom ovde u Srbiji, ušli smo u fabriku čija je proizvodnja, u dužem vremenskom periodu, bila na veoma niskom nivou. U trenutku preuzimanja fabrika je proizvodila nekih 20 automobila dnevno. Sada proizvodimo 120. Zato mislim da je učinak, sve u svemu, dobar.

B92: Kako onda komentarišete činjenicu da je 58 zaposlenih napustilo “Fijat“?

De Filipis: Rekao bih da imate 95 odsto ljudi koji svoj posao obavljaju na veoma dobar način. Imate i neke ljude čiji je izbor da traže nešto drugačije. Mi smo svima ponudili da rade kod nas i bićemo srećni ako neki od njih odluče da se vrate na posao.

B92: Oni kažu da više rade, a da su im plate iste kao kad su radili u “Zastavi“.

De Filipis: Mogu li da pitam šta mislite o radu u fabričkoj hali u kojoj nema grajanja ni kada je minus 15. Ili kada vam se lome delovi jer nisu skladišteni u posebne kontejnere? Ili kada sami morate da podižete težak teret? To je bila situacija pre godinu dana. Za godinu dana to smo ispravili. Rekao bih da su poboljšanja koja su se dogodila gotovo sva bila usmerena na poboljšanje uslova rada.

B92: Da, ali plate su, verujem da ćete se složiti, takođe važan momenat.

De Filipis: Naravno. Mi nismo smanjivali plate. Znate, prvog meseca rada sa nama ljudi su dobili dve plate. Jednu od nas i jednu od “Zastave“. To je zato što je “Zastava“ kasnila sa platama. Naravno, postoji i onaj deo plata koji se odnosi na prevoz i topli obrok koji će se videti uz isplatu sledećeg meseca. Mislim da će tada ljudi bolje razumeti šta su dobili.

B92: Negde oko Božića iz Italije je uplaćeno oko 100 miliona evra kao prva rata investicije u “Fijat Srbija“. Gde je otišao novac ili možda još stoji na računu u banci?

De Filipis: Mi smo već počeli sa dizajnerskim poslom, angažovali smo inženjere i to veliki broj, mi smo već dali nalog za obnovu fabrike i naravno počećemo sa radovima. Tokom ove nedelje zatvorili smo fabriku kako bismo premestili neke proizvodne jedinice i počeli proširivanje krovne konstrukcije.

B92: Sve to tek treba da počne, zar ne? Zaposleni kažu da sve što su do sada radili bilo je raščišćavanje prostora i premeštanje proizvodnih linija sa jednog na drugo mesto. Nisu, kažu, videli nijednu novu mašinu niti je započeta neka nova aktivnost?

De Filipis: U pravu ste kad kažete da još nema nijedne nove mašine. To je logično jer to nije prvi korak koji činite. Mi smo u postupku narudžbine mašina koje će stići sledeće godine, verovatno. Mi ovde govorimo o planovima od 700 miliona evra, o rekonstrukciji fabrike od 400 000 metara kvadratnih. To se ne završava za jedan dan iako razumem nestrpljenje.

B92: A da li kasnite za dogovorenim rokom?

De Filipis: Ne, nismo. Nema nikakvih problema sa rokovima.

B92: Iz Kragujevca se može čuti i da oko 3 000 “punta“ čeka na vašem parkingu i da su tamo zbog pada prodaje. Neki čak kažu da bi ova pauza u proizvodnji koja bi trebalo da se završi početkom aprila zapravo mogla da potraje i to ne samo zbog rekonstrukcije nego i zbog male tražnje.

De Filipis: Pa, ono što je činjenica je da smo u februaru pokrili 42 odsto tržišta u Srbiji. Mi ne pretnedujemo da budemo jedini koji prodaju kola u ovoj zemlji. Osim toga mi smo počeli i da izvozimo kola iz Srbije, najpre u Bosnu, a sledećeg meseca počinjemo sa izvozom u Severnu Afriku. Danas su kapaciteti takvi da omogućavaju proizvodnju 5 000 automobila mesečno što je, u totalu posmatrano, oko 1,5 puta više od ukupne prodaje u Srbiji. Ni prošle godine nismo proizvodili svakog dana u mesecu.

B92: Dakle, Vi ne smatrate zabrinjavajućim to što se ti automobili nalaze na lageru?

De Filipis: Ne, uobičajeno je da idemo sa maksimalnom proizvodnjom i da se staje kada za to ima potrebe.

B92: Kao direktora “Fijata“ u Srbiji pitala bih Vas sta su Vaši naredni potezi, šta ćete uraditi da ljudi u Kragujevcu i svi mi koji navijamo da uspete, zaista i vide neku promenu?

De Filipis: Prvi koraci su već napravljeni. Najpre smo počeli sa obukom, koja je trajala prošle godine. Stalno smo imali oko 50 ljudi iz “Fijata“ u fabrici. Ne možete uložiti veliki novac, a da ne obučite ljude da rade. To i dalje radimo. Sledeći korak su poslovi na proširivanju krova, rekonstukcije podova i pripreme fabrike za dolazak mašina...

B92: Ali, to može da liči na kozmetiku. Fabrici u kragujevcu je potrebna masivna transformacija. Tu se nekako ne uklapa promena tepiha i...

De Filipis: Ne, ne, ne. Ne govorim o promeni tepiha. Ja govorimo o rekonstukciji 400 000 kvadratnih metara gde vi menjate sve od poda do krova. To je kao kada gradite kuću. Ne unosite najpre nameštaj. Najpre postavljate zidove, gradite zgradu, pa onda unosite nameštaj iako je tačno da ljudi najviše pažnje obraćaju na nameštaj. Ipak, to nije ono od čega se počinje.

B92: Sedimo ovde u novom “Fijat centru“ u Beogradu. Iza vas je jedan od novijih modela (“Fijat 500“), koji međutim nije proizveden u Srbiji.

De Filipis: I mogu da vam potvrdim da neće ni biti proizvođen u Srbiji.

B92: Da, a evo i “pitanja od milion evra“, ali možete li ipak da nam date neki nagoveštaj, šta ćete proizvoditi kada za to dođe vreme?

De Filipis: Pa, to nećete znati dok ne dođe taj trenutak.

B92: Da li vi znate?

De Filipis: O, da. Naravno

B92: Znači, plan postoji?

De Filipis: Plan postoji, radi se na njemu. Ne očekujete valjda da kompanija ulaže milione evra, a da nema plana. Taj model za koji pitate, biće nešto bazirano na rešenju koje postoji za “punto“. To je ta klasa, kao što smo uvek govorili. Mi se uvek držimo najavljenog plana tako da bi iznenađenje bilo to što neće biti iznenađenja.

B92: Da li biste se kao menadžer ali i poslovni čovek, kladili na “Fijat“ iz Kragujevca?

De Filipis: To sam već učinio. Ovde sam došao iz velikog posla u Indiji, gde sam restrukturirao tamošnju proizvodnju. To je bila velika operacija kao i ona koju trenutno izvodimo u Kragujevcu. Proveo sam tamo dve i po godine i konačno imamo fabriku koja ima kapacitet da proizvede 200 hiljada automobila i 300 hiljada motora. Ne bih to napuštao da ne verujem u ovo ovde.

B92: A kada će stići neka naredna rata investicija, planirano je da to bude još 100 miliona evra, u ovoj godini.

De Filipis: Kada to bude potrebno.

B92: Do kraja godine.

De Filipis: To očekujemo, ali to zavisi od potreba.