Šta još o Srbiji otkiva Vikiliks?

Vikiliks objavljuje i navode da su ljudi Vojislava Koštunice iz uprave rudnika Kolubara ilegalno prodavali ugalj i tako popunjavali lične i partijske blagajne.

U depešama koje su u ambasadi SAD pisane od 2003. do 2010. godine navode se sukobi i neslaganja između vodećih političara u zemlji, gde se na primer Mlađan Dinkić žali na predsednika Srbije Borisa Tadića.

Deo domaće štampe je objavio nova dokumenta Vikiliksa u kojima se na slikovit način govori o ličnostima iz domaće politike. Tako je Vojislav Koštunica je u jednoj depeši nazvan Nosferatuom, dok se Dragan Marković Palma pominje se kao "ćelavi, zdepasti kik-boks gradonačelnik

Ljiljana Smajlović, novinarka i predsednica UNS-a kaže za B92 da kada Amerikanci izveštavaju Vašington o našim liderima, tačno daju do znanja ko dolazi kod njih, ko traži podršku, ko je Nosferatu i čiji nikakav uticaj ne žele da vide na sceni Srbije.

"To njima daje slobodu i veći manevarski prostor da utiču na stvari i da se mešaju u domaću politiku", kaže Smajlović.

Vikiliks dalje prenosi osenu američkih diplomata i da je smrt patrijarha Pavla balgoslov za SPC da krene u 21. vek, dasu kriminal i sport u zemlji Srbiji neraskidivo povezani, zatim se otkrivaju sukobi i neslaganja između vodećih političara koji su na površini teško vidiljivi. Tako se, na primer, prenosi da se Mlađan Dinkić žalio na predsednika Srbije Borisa Tadića.

U depešama se često vidi i kako domaći političari privatno zastupaju stavove koji odudaraju od onoga što zvanično govore. Tako Dragan Marković Palma govori da Srbija treba da gradi partnerstvo sa SAD, a ne Rusijom, a SNS se zalaže za podelu Kosova.

"Kod nas ima toliko skandala i toliko često političari ne govore istinu što saznate evo tek posle 3 godine. Evo i sad je bila Angela Merkel, da ona nije posetila Beograd ne bi znali da se od naše vlasti traži da demontira paralelne strukture na Kosovu. Sa smo to znali, to bi izazvalo mnogo manje šoka nego sada", isitče predsednica UNS-a. Niz depeša odnosi se i na stavove srpskih političara i javnih ličnosti o proglašenju nezavisnosti Crne Gore.

U jednoj od depeša navodi se i da su SAD 2009. godine tražile od Turske, Slovenije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Albanije, Srbije, Crne Gore i BiH da upute demarš vladi u Podgorici zbog toga što na regionalni samit na Cetinju nije pozvala i tadašnjeg kosovskog predsednika Fatmira Sejdiua.

Stejt department je naložio svojim ambasadama u Ankari, Ljubljani, Sofiji, Skoplju, Zagrebu, Tirani, Podgorici i Sarajevu da utiču na države domaćine kako bi poslale demarš Crnoj Gori, u kome bi od nje tražile da Sejdiu bude pozvan na forum početkom juna 2009. godine na Cetinju, koji je organizovala crnogorska vlada, može se zaključiti iz depeše poslate 28. maja 2009.

U jednoj od depeša iz novijeg perioda, iz januara 2010, navodi se i da Srbija ne sarađuje u potpunosti sa misijom Euleks na Kosovu, a druga, iz februara iste godine, govori o susretu patrijarha Irineja sa američkom ambasadorkom Meri Vorlik, tokom kojeg je bilo reči o trenutnom stavu Srpske pravoslavne crkve, a patrijarh je izrazio želju da "ponovo uvede" Srbiju u Evropu i SAD.

Irinej je tada naglasio i važnost Kosova i zatražio razumevanje SAD po tom pitanju, navodi se u depeši.

U jednom od tajnih dokumenata, američki zvaničnici ocenili su da veliki broj depeša govori i o stavovima srpskih predstavnika o ulasku Srbije u NATO, kao i o predizbornoj atmosferi medju strankama, uslovima za investicije, ali i o kriminalu i korupciji. U depeši američke ambasade od 1. septembra 2007. je i spisak pet najuticajnijih žena u Srbiji. Prva na listi je Olja Bećković, a za njom slede Brankica Stanković, Dragana Milićević, Ružica Đinđić i Ivana Dulić-Marković.