"Do viđenja, gospodine predsedniče"

Sada se okrećemo konferenciji za medije novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je nekako i otelovio i animirao "slobodni duh“ SAD; čak su i iskusni ekonomisti i hedž fondovi sa kojima sam razgovarao bili "pridobijeni“ poletom Trampove populističke kampanje i krupnim obećanjima. Možda je ipak trenutak da se podsetimo:

Da, ekonomija je važna.

Ne, nije sve u potpunosti zasnovano na psihologiji.

Ekonomija i njena osnovna podsticajna struktura je ono što stvara budućnost; to nisu tvitovi (iako bih voleo da je tako, jer sam akcionar Tvitera).

Kratkoročno gledano, i tržišne a i političke snage (očigledno) mogu da se udalje od trenda i odlutaju od svoje srednje vrednosti, međutim kada sam poslednji put proveravao, Sjedinjene Države su bile u fazi velikog usporavanja u odnosu na njihov dugoročan istorijski rast (ispod 2% rasta u odnosu na 3,5% od pedesetih godina).

Većina novootvorenih radnih mesta je privremena (blizu 50%) i takođe moramo da uzmemo u obzir i demografska smanjenja u toku jer starenje populacije predstavlja smanjenje od 0,50% do 0,75% u rastu prihoda na osnovu nepromenjene spore produktivnosti.

Povratak "dugoročnom“ rastu od 3% do 3,5% jedino se može postići unapređenjem produktivnosti – ne prisilom da radna mesta ostanu u Americi. Kratkoročno, možda, ovakve mere mogu i da "pojačaju“ rast, ali će pasti na teret budućeg (kreditom finansiranog) rasta.

Mešavina Trampove politike ima pojedine elemente koji podržavaju rast, ali i negativne. Dugoročno gledano i iz ekonomske perspektive, ona je neto-negativna: podizanje zidova (kako figurativno tako i u stvarnosti) nije nikada donelo ništa dobro za rast i napredak.

Nova spoljna politika SAD će biti nasumična i oportunistička i na kraju će dovesti do još jednog nedostatka u poziciji zemlje kao međunarodnog lidera. G7 grupu sada de fakto predvodi Nemačka i kancelarka Angela Merkel jer je Tramp upraznio tu poziciju.

Ovo je svakako pozicija koju ona ne želi – naročito ne tokom izborne godine.

S obzirom na to, "domaći front“ u SAD će biti najvažnije poprište za Trampa jer je njegov fokus okrenut 100% ka domaćim pitanjima slično kao kod njegovog heroja, bivšeg predsednika Ričarda Niksona. Trampovo predsedavanje će podrazumevati ogroman pritisak na Federalne rezerve što će, opet, biti slično statusu Feda za vreme Niksona i tadašnjeg predsednika Feda Artura Barnsa.

U širem kontekstu, Tramp predstavlja završni deo ciklusa započetog bilo sa Niksonom koji je ukinuo zlatni standard u SAD 1971, ili sa Reganom koji je uveo ekonomiju ponude (i sproveo ogromne fiskalne deficite) i 1981. ponovno uveo politiku nemešanja države u ekonomska pitanja.

(Naravno onda nam se desilo 30 godina "noćne more“ sa sve više intervencija centralnih banaka ne samo u određivanju kamatnih stopa, već i sa sve manje slobodnim tržištima za trgovanje...)

Moguće je dobiti delimičan uvid u Trampovu agendu, ali u krajnjoj liniji sumnjam... Tokom poslednjih nekoliko nedelja pokušao sam da "shvatim situaciju oko Trampa“, ali nažalost došao sam do zaključka da će predsedavanje Trampa biti u najboljem slučaju haotično i eksperimentalno, a u najgorem će obezbediti kopiju Niksonovih nekoliko godina na vlasti samo što će to biti u 21. veku.

Nažalost, predsednik Tramp će biti isti kao i Tramp kandidat, bez obzira na bilo kakav kreativni spin njegovih savetnika.

Nepoverenje u slobodnu štampu, ciljane uvrede protivnika a prevladaće tvrdnje ne potkrepljene činjenicama. Nadam se da će politički aktivisti i novinari dorasti poslu; kao što je Obama s pravom izjavio, demokratija je pod pritiskom, i to je prava kriza.

Da ne bude zabune, promena je dobra, i Tramp je - kao što sam stalno tokom 2016. godine govorio - bio neophodan protivotrov dinastijskoj Klintonovoj/Bušovoj eri i njegovom apsolutnom elitizmu. Zapamtite: Tramp nije pobedio na izborima, Klintonova je izgubila. Ono što se sada dešava, pokrenule su društvene i ekonomske potrebe za promenom.

Ponekad je potrebno potpuno doživeti - osećaj, miris i dodir - onih stvari koje ne želimo kako bismo ponovo krenuli napred... i mislim da bi 2017-2020. mogao biti takav period.

Trampova inauguracija će po mom mišljenju biti katalizator nove realnosti – vreme u kome je nadu zamenila sumnja a dramatični poziv za buđenje oko povećanog rizika od recesije zasnovan na izrazito negativnoj globalnoj likvidnosti, suviše jakom američkom dolaru, političkoj nesigurnosti, a godina u kojoj će geopolitički rizik biti u centru pažnje jer je ograničena sposobnost centralnih banaka za ublažavanje rizika kod povlačenja iz kredita.

Dobro došli na početak kraja pretvaranja i odlaganja, ali i u godinu nestabilnosti.

Autor: glavni ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Stin Jakobsen