10% najvećih firmi izbegava porez

Taj broj više je nego dvostruko veći u odnosu na pre četiri godine, piše agencija "Blumberg".

Najveći faktor koji doprinosi takvim rezultatima je nedavni "talas" kompanija koje su svoje poreske adrese preselile u inostranstvo, dok se druge izjašnjavaju kao investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine (REIT), koje američka poreska služba ne tretira kao korporacije.

Ove godine je kalifornijska kompanija Ekviniks, operator centara za obradu podataka, postala REIT i tako snizila poresku stopu koju plaća na svega 10 odsto. Korporativni porez u SAD od 35 odsto jedan je od najviših u razvijenom svetu.

Kongresna kancelarija za budžet (CBO) procenjuje da će, u svetlu takve prakse kompanija, obim budžetskih prihoda SAD od korporativnih poreza u 2025. biti smanjen na 1,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa 2,3 odsto, koliko se očekuje u 2016.

"Kako kapital postaje sve mobilniji, sve je teže sprečiti ljude da koriste poreske prednosti u ostatku sveta", ocenjuje ekonomista "Brukings institušn" iz Vašingtona, Vilijam Gejl.

Mnoge od kompanija koje su preselile sedišta u inostranstvo ili postale REIT navode da imaju obavezu prema akcionarima da na legalan način umanje njihove poreske izdatke, a neke od firmi odlučile su se na takav korak suočene sa konkurencijom rivala koji imaju povoljnije poreske sporazume.

Budući da indeks S&P 500 tradicionalno predstavlja listu najvećih američkih firmi, pitanje da li u njega treba da budu uključene firme koje su se preselile u inostranstvo u prošlosti je izazivalo debate u kompaniji S&P, filijali "Mekgro Hil fajnenšel" koja upravlja indeksom.

Zahvaljujući ranijem talasu preseljenja sedišta, do 2008. je u indeksu S&P 500 učestvovalo 13 kompanija sa inostranim sedištem. Nakon što su se neki od investitora požalili da te kompanije ne treba da budu uvrštene u indeks, S&P je 2009. isključio veći deo njih iz indeksa.

S&P je, međutim, "okrenuo ploču" nakon konsultacija sa većim brojem investitora. Menadžere fondova ne interesuje gde je legalna adresa neke kompanije ukoliko ona značajan deo poslovanja obavlja u SAD, listirana je na američkoj berzi i podnosi finansijske izveštaje na način na koji to čine američke kompanije. Većina kompanija s premeštanjem sedišta nije premestila rukovodstvo, fabrike ili prodajne lance van zemlje, pa je promena sedišta tek papirologija.

S&P je 2010. počeo da pušta "odbegle" kompanije nazad u indeks, pa danas u njemu učestvuje 30 firmi sa stranim adresama, koje čine oko pet odsto ukupne tržišne vrednosti indeksa. Preduzeća iz sektora nekretnina se odavno izjašnjavaju kao REIT budući da na taj način ne moraju da plaćaju porez na prihode sve dok najveći deo prihoda ostvaruju na nekretninama. REIT firme učestvuju u S&P 500 od 2011.

Gotovo sve američke firme koje su preselile sedišta u inostranstvo ili postale REIT ipak plaćaju korporativne poreze u SAD. Prva grupa to čini kroz svoje američke filijale, a REIT kompanije kroz podružnice koje nisu iz sektora nekretnina.