8 grešaka kod traženja prvog posla

Ljudi koji prvi put traže posao imaju mnogo prednosti koje poslodavci mogu da iskoriste: puni su entuzijazma i želje za dokazivanjem, lako hvataju korak sa tehnologijom, na školama i fakultetima naučili su "sveža" znanja i veštine.

Ipak, postoji još puno toga što ljudi koji se prvi put zapošljavaju treba da nauče kako bi savladali veštinu pronalaženja posla.

Ovo je 8 najčešćih grešaka koje čine mladi koji tek ulaze u svet rada. Polažu previše nade u formalno obrazovanje

"Greška koju naprave gotovo svi mladi koji po prvi put traže posao je da misle kako je položen akademski stepen najvažniji faktor u traženju posla" , kaže Stefani Kinkaid, stručnjak za upravljanje karijerama univerziteta u Ilinoisu.

"Mladi moraju posedovati i odlike vođstva i moraju naučiti da komuniciraju kako su ih iskustva oblikovala u kvalitetne osobe".

Ne prate trendove u industriji u kojoj se žele da se zaposle

"Akademci i maturanti treba više da istražuju, ne samo o firmi u kojoj žele posao, već o celom sektoru" , savetuje Kinkejd.

"Ako kandidat traži posao u oblasti medicine, trebalo bi, na primer, nešto da pročita i o zakonima koji regulišu oblast medicine“

Mladi traže samo stalni posao

Mnogi mladi ljudi koji traže prvi posao uopšte ne gledaju sezonske ili poslove na određeno vreme jer su zartali da na njih neće gubiti vreme. Debra en Mathevs, koja se profesionalno bavi sastavljanjem biografija i poslovnim savetima, o tome kaže

"Mladi propuštaju veliku priliku koju im sezonski poslovni nude: ubrzano učenje prakse koja će im sigurno dobro doći. Osim toga, agencije za privremeno zapošljavanje kandidatima često organizuju razne stručne kurseve koji se mogu upisati u biografiju ili radnu knjižicu" , savetuje Mathevs.

Kandidati na intervjuu pričaju samo o sebi , a ne o kompaniji u kojoj žele da se zaposle

"Kandidati na intervjuu pričaju o tome koliko im treba ponuđeni posao, koliko ga žele, zašto žele da rade baš u toj kompaniji, umesto da govore o tome kako bi rešavali probleme koje ta kompanija ima i doprineli joj, nikada neće biti pozvani na drugi krog razgovora" , kaže Karen Southali Vatts, konsultant .

"Svima je danas jasno koliko je teško naći posao. Menadžeri ne žele da slušaju o tome već o tome već žele da znaju zašto bi baš od te mase ljudi kojima je posao potreban izabrali baš vas" , zaključuje Vats.

Kandidati na intervjuu ne pokazuju entuzijazam

Entuzijazam je ključan faktor zabog kojeg će vas neko zaposliti. Ako na intervjuu izgledate tako kao da se dosađujete i ne ulažete dovoljno truda u razgovor sa potencijalnim poslodavcem, nikada vas neće angažovati. Entuzijazam pokazujte na samo kroz razgovor već i kroz poznavanje kompanije i zanimanje za poziciju za koju konkurišete.

Fakultetski obrazovani mladi previše se fokusiranju na platu

" ladi fakultetski obrazovani ljudi ne znaju da sagledaju pravo stanje stvari pa kad razmišljaju o nekoj poziciji važan im je samo iznos plate" kaže Čaz Pits - Kiser , stručnjak za lični razvoj i autorka popularnih knjiga o građenju karijere.

"No , koliko će biti zadovoljni zacrtanom platom ako budu zatrpani sa previše posla, ako će imati u grčeve u želucu dok putuju na posao, u lošoj radnoj sredini i bez ikakvih prava? Apsolutno sve vezano uz firmu, sve što kompanija nudi ili ne nudi treba se uzeti u obzir u trenutku kada kandidat odluči da prihvati ili odbije posao" , pojašnjava Pits - Kiser.

Često svesno prihvataju pogrešan posao

"Vremena su teška stvarno, i ko uopšte može čekati na priliku za posao iz snova " , Pita se konzultant Vats.

"Ipak, kad osetite da vam se tlo pomera pod nogama, i kada znate da je ponuđena pozicija jako daleko od vaših veština i talenata imate pravo da je ne prihvatite. Ako ste u nedoumici, razgovarajte sa nekom iskusnijom osobom kojoj verujete i prihvatite njegove ili njene savete", zaključuje Vats.

Primena stečenih znanja

Fokusiranje samo na poslove koji odgovaraju njihovom stepenu obrazovanja

Dilan Šeizer, stručnjak za talente iz kompanije Enterprajs Holding, primećuje kako kandidati prvi posao traže samo onaj koji je usko vezan uz svoju struku i područje i zapravo uopšte ne znaju tražiti poslove.

"To što ste odabrali neki fakultet ili smjer samo pokazuje o čemu ste želeli najviše da naučite, ali to ne znači da svoje znanje ne možete primeniti na srodna ili druga područja " , kaže Šveizer .