Velika promena prilikom legalizacije kuća: Od 1. januara 2020. na snazi novi propis

Njima će biti vraćeno oko 190.000 predmeta, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kaže da su opštine spremne za taj posao.

Objasnio je da na osnovu izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu i novog Statuta grada od 1. januara 2020. poslovi legalizacije do 400 kvadrata prelaze u nadležnost gradskih opština, a do 3.000 metara kvadratnih u nadležnost prigradskih opština .

"Od 1. januara oko 190.000 biće vraćeno opštinama, čime će se, u stvari, ispraviti jedna nepravda koja se desila 2011. kad je jednom suludom odlukom legalizacija centralizovana u centar grada", rekao je Vesić za Tanjug.

Naveo je da su tako svi građani morali da dolaze na jedno mesto u 27. marta u Sekretarijat za ozakonjenje objekata, umesto da se to radi u 17 gradskih opština kako bi taj posao bio dostupniji građanima.

"Opštine su spremne. Mi svakodnevno održavamo sastanke s njima. Ono što sam ja od njih tražio, to je da svakog građanina koji ima podnet zahtev za legalizaciju obaveste pismom o tome šta mu nedostaje da bi završio legalizaciju", rekao je Vesić.

Kako kaže, mnogi građani su podneli zahteve odavno, neki i pre 15 i 20 godina i misle da su podneli svu dokumentaciju i da sad samo treba da se legalizuje objekat.

Zapravo se, navodi Vesić, dešava da im, na primer, nedostaje projekat ili geodetski snimak ili neka potvrda da bi se proces završio.

"Zato sam tražio od opština da svakom građaninu koji je podneo zahtev pošalju jasan dopis u kome piše šta nedostaje da bi bio završen proces legalizacije kako bi građani to mogli da dopune", kaže zamenik gradonačelnika.

Pored toga, od opština je zatražio da organizuju isturena odeljenja po mesnim zajednicama kako bi se olakšalo građanima.

"Takođe, ono što je važno, premijerka je pokrenula inicijativu da i u poslovima legalizacije postoji neka vrsta praćenja predmeta na internetu kao što postoji kod građevinske dozvole", rekao je Vesić.

To je, kaže, dobro, jer će svaki građanin moći da vidi u kom statusu je njegov predmet, šta mu nedostaje i šta treba da uradi kako bi završio proces legalizacije.

Mira Tuvić iz Kaluđerice nada se da će najavljene promene ubrzati proces legalizacije i da će konačno dobiti rešenje.

Ona je za Tanjug rekla da je dva puta predavala zahtev za legalizaciju, prvi put krajem 80-tih godina prošlog veka, a drugi put u periodu kada je, kaže, "Velja Ilić obećavao legalizaciju za 100 evra".

"Nas je tada dopuna dokumentacije, razne takse kod notara, izlazak geometra, ponovo angažovanje arhitekte, koštao oko 180.000 dinara. Podigla sam kredit da sve regulišem", rekla je Tuvićeva.

Dodala je da bez obzira što kuća nije legalizovana, na nju plaća porez.