Aflatoksin ponovo u srpskom kukuruzu

Iz Ministarstva poljoprivede odgovaraju da sve proveravaju i da će brzo obznaniti rezultate laboratorijskih analiza.

FF Aflatoksin ponovo. Ovog puta je neko izvezao kukuruz za Sloveniju, tamo su napravljeni proizvodi od njega i izvezeni u druge zemlje Evropske unije.

Tek u tim proizvodima je pronađen aflatoksin. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da su u pitanju male količine, ali da zbog daljeg izvoza sve mora da se proveri.

“Očigledno nešto duže čuvanje kukuruza u neuslovnim uslovima, čekajući što bi rekao narod Godoa pa i bolju cenu kukuruza, moguće da se to dogodi u takvim skladištima. To su verovatno male količine o kojima se radi. Ja se nadam da to neće imati pre svega uticaja na izvoz našeg kukuruza“, rekao je Prostran.

Šteta zbog afere sa aflatoksinom u mleku pre tri godine iznosila je između 100 i 125 miliona evra, a prodaja mleka je tada bila opala za dvadesetak odsto.

Nenad Milojević iz Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede ističe da je otkriveno ko je proizvođač i da je uzorak kukuruza poslat na laboratorijsku analizu.

“To je urađeno pred sam praznik tako da očekujemo nakon prolaska praznika da ćemo u narednih nekoliko dana dobiti rezultate analize, da znamo da li je taj kukuruz koji smo mi zatekli kod tog izvoznika da li ima povećane sadržaje aflatoksina. I ono što je vrlo bitno da se samo kaže - taj kukuruz koji je bio izvezen nije se vratio u Republiku Srbiju“, naveo je Milojević.

Milan Prostran kaže da je kukuruz do pre koju godinu bio proizvod broj jedan u izvozu srpske privrede, da nije genetski modifikovan i ima dobru cenu na svetskoj pijaci. On smatra da će zbog toga Srbija biti pod, kako kaže, "perfidnim sistemima vancarinske zaštite".

“Ali ćemo, zbog toga sto smo mali, mala ekonomija nemoćni, biti stalno biti izloženi pritiscima sa raznim sistemima kvaliteta, kvotama i drugim ograničenjima koja ce osporavati naš kvalitet i osporavati nasu pre svega eksportnu poziciju“, kaže Prostran.

Stotinak država sveta svojim zakonodavstvom reguliše nivo aflatoksina u hrani, pri čemu su pravila Evropske unije o dozvoljenim vrednostima dvaput stroža od nivoa koji postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Australiji.