Srbija se energetski okreće Americi

Tako je, kako se podseća, na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu početkom februara došlo do susreta između srpskog premijera Aleksandra Vučića sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom i pomoćnicom državnog sekretara Viktorijom Nuland, kada se razgovaralo o energetskoj situaciji u regionu i u Evropi, što je srpski predsednik vlade pre nekoliko dana i potvrdio novinarima, prenosi danas Radio Slobodna Evropa.

"Kao predsednik vlade moram da razmišljam o energetskoj bezbednosti i stabilnosti Srbije u budućnosti. Razgovarao sam i sa gospodinom Bajdenom i sa gospođom Nuland veoma ozbiljno, razgovarao sam i o energetskoj situaciji u Evropi. Što se mene tiče, bilo bi najbolje za nas kada bismo mogli da imamo utakmicu različitih izvora i da biramo najpovoljnije rešenje za našu zemlju", kazao je Vučić.

Alternativni tok gasa u Srbiju mogao bi da vodi preko hrvatskog ostrva Krk, nakon što tamo bude izgrađen terminal za tečni prirodni gas za šta je, prema procenama, potrebno oko godinu dana, navodi RSE.

Krak gasovoda iz tog terminala na severnom Jadranu išao bi u Mađarsku, odakle bi Srbija mogla da preuzme gas, ali je uslov za to da obezbedi konekciju prema Mađarskoj.

Tu opciju je nedavno nagovestio i američki ambasador u Hrvatskoj Kenet Herbert, koji je izjavio da Amerika računa da će se Srbija uključiti u projekat gasovoda preko Krka.

Izvoz američkog tečnog prirodnog gasa do Krka i dalje do balkanskih zemalja pominjao je krajem januara i Kristofer Marfi, američki senator iz redova Demokratske partije.

"To je potencijalni izvoz iz SAD koji bi mogao biti veoma uspešan. Naravno, potrebno je imati kapacitete da bi se gas dopremio do Balkana, ali novi terminal u Hrvatskoj o čijoj gradnji se diskutuje, omogućio bi to dopremanje američkog tečnog gasa u region", kazao je on.

Dodatni izvor, za tri do četiri godine, mogao bi biti i gas iz Azerbejdžana, odakle bi išao gasovod „Južni koridor“ kroz Gruziju, Tursku do Grčke. Jedan kraj bi se odvajao za Bugarsku, gde bi Srbija mogla da ga preuzme, navodi RSE i podseća da se srpski premijer u Minhenu sastao i sa predsednikom Azerbejdžana Ilamom Alijevim.

Kako bi taj aranžman postao realnost, treba izgraditi gasovod do Bugarske, odakle bi se gas preuzimao.

Aleksandar Kovačević, viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva i član Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji kaže da Srbija hronično ima tri do četiri puta manju efikasnost korišćenja gasa što se, kako upozorava, mora promeniti.

Srbija bi, kako veruje, uz relativno niske investicione troškove mogla da dođe i do drugih izvora snabdevanja gasom, a najbliži su, kaže, oni u susednim zemljama, kao što je Rumunija.

“Rumunija je veliki proizvođač gasa, a uz to ima i veliku gasnu infrastrukturu i velika podzemna skladišta i cevovode. Ima i sopstvenu proizvodnju i ima dve konekcije prema Ukrajini, jednu prema Mađarskoj i jednu prema Bugarskoj", kaže on i podseća da je još početkom 2000-tih godina predviđeno u dokumentima Svetske banke povezivanje sa rumunskim tržištem - Kikinda-Arad.

Alternativni gasni izvor je, nastavlja Kovačević, i Bugarska koja poseduje odličnu gasnu infrastrukturu. Iako ima relativno malu sopstvenu proizvodnju, Bugarska ima izgledna nalazišta gasa na svojoj crnomorskoj obali.

"Povezivanje sa Bugarskom nas takođe dovodi u vezu sa infrastrukturom u Turskoj i Grčkoj - Bugarska je već povezana – gde se nalaze i izvori gasa iz centralne Azije, kao što su Iran i Azerbejdzan, a tamo se nalaze i terminali za tečni gas", kaže Kovačević.

Pored toga, u Tursku stiže i ruski gas ovim postojećim cevovodom ispod Crnog mora, tako da je, po njegovom mišljenju, i to alternativni put.

I hrvatsko tržište gasa, iako malo, veoma je dinamično i ima dosta interkonekcija – prema Austriji, Mađarskoj, Italiji i ono bi, prema Kovečevićevom mišljenju, moglo biti alternativni put za snabdevanje Srbije tim energentom.

Na tom otvorenom tržištu može se kupiti bilo čiji gas – američki, kanadski, katarski, nigerijski, egipatski, alžirski.

Kovačević smatra da je i za Rusiju, ali i za Bugarsku i Srbiju, dobro što se odustalo od gradnje gasovoda "Južni tok" jer je, kako kaže, umesto jednog velikog tranzitnog pravca bolje imati otvoreno tržište, a očigledno je da su bila prevelika finansijska i politička očekivanja od tih tranzitnih renti.