"Samo u Srbiji radnik plaća porez"

To je ocenio evropski ekonomski ekspert Martin Hutsebaut na predstavljanju programa "Poreski sistem i politika, neformalna ekonomija i korupcija u Srbiji".

On je ukazao da direktni porezi od PDV-a u našoj zemlji čine sedam procenata a indirektni porezi po istom osnovu skoro 20 odsto, što jasno ukazuje da najveći deo prihoda dolazi iz neformalnog oporezivanja. On je takođe predočio da u Srbiji porezi na plate idu na teret zaposlenog a ne kompanija, dok je u zemljama Evrope taj odnos znatno drugačiji, a najčešće su porezi na teret zaposlenog oko 13 odsto a na teret kompanija 33 procenta.

Neformalna ekonomija u svim pojavnim oblicima, jedan je od najvećih problema sa kojima se suočava privreda Srbije, ocenili su učesnici današnje konferencije.

Negativne posledice, posebno u oblastima utaje poreza, distorzije tržišta, nelojalne konkurencije i neefikasne raspodele resursa su dalekosežne, jedan je od zaključaka učesnika skupa.

Osnovni uzroci za pojavu neformalne ekonomije i njeno ukorenjivanje u privredni sistem je inertnost formalnog tržišta rada, visok stepen otvorene i prikrivene nezaposlenosti, neadekvatna fiskalna politika i regulativa, niska cena rada na formalnom tržištu, neefikasni i nerazvijeni kontrolni mehanizmi, kao i direktno uplitanje politike u ekonomiju i svesno tolerisanje te pojave.

Ključne posledice neformalne ekonomije su negativne i dugoročne a najčešći pojavni oblici neformalne ekonomije su rad bez ugovora o radu (na crno), isplata zarade na ruke i promet u gotovini.

Država bi morala da se angažuje na ovom planu zbog većeg punjenja budžeta, poslodavci zbog eliminacije nelojalne konkurencije a sindikati zbog mogućnosti radno-pravne zaštite i unapređenja socijalnog položaja zaposlenih, zaključeno je na skupu.

Projekat "Poreski sistem i politika, neformalna ekonomija i korupcija u Srbiji" organizuju organizacije ITUC PERC i LO iz Norveške u saradnji sa predstavnicima Saveza samoslalnih sindikata Srbije i UGS nezavisnost.