Ovako Orban tera strane bankare

U petak je brzinom svetlosti prostrujala vest da će Erste grupa zabeležiti enormne gubitke u Mađarskoj. Indeks Bečke berze se poljuljao, a o tome je vrlo brzo brujao ceo finansijski svet, i to ne samo na Starom kontinentu.

Razloge treba tražiti u reindeksaciji i prebacivanju zajmova iz evra i dolara u forinte. Bankama to donosi gubitke od bar 30 odsto. Većina građana i privrede ima kredite indeksirane najčešće u evrima, a ređe i u američkim dolarima i jenima. Domaće valute su tamo dosta izgubile vrednost pa je i privredi i građanima vraćanje uzetih zajmova teško palo.

Mađarska vlada je našla rešenje tako što je donela propis koji je klijentima omogućio da indeksirane zajmove prebace u domaću valutu i tako znatno izbrišu valutni rizik. Prva žrtva je Erste banka koja je i najavila enormne gubitke u toj susednoj zemlji, a biće ih, izgleda, još.

O tome profesor novosadskog Univerziteta dr Siniša Ostojić kaže: "Takav potez doneo je kratkoročno olakšanje klijentima, a negativne posledice osetiće se već na srednji rok, ako ne i pre toga".

"To što su oni uradili predstavlja krađu tuđe valutne stabilnosti, u ovom slučaju vezane za evro. Od 2009. godine pa do sada forinta je deprecirala prema evru 30-35 odsto. Za toliko gube i banke preindeksacijom kredita iz evra u forinte. Ne smemo zaboraviti da su banke i došle na istočna, manje razvijena tržišta, baš da bi zarađivale na indeksiranim zajmovima. Ukoliko nema indeksiranih kredita, nema ni tih banaka. One će se, sasvim izvesno, povući. Vrlo brzo tamo će se osetiti nedostatak kapitala. Kada nema kredita, pada tražnja, a kada se to događa, pada i proizvodnja, BDP. To je korak unazad u svakom pogledu", smatra Ostojić.

Ostojić naglašava da takvu meru nikako ne bi trebalo uvoditi kod nas, posebno što je Srbija tržište s najvećom evroizacijom u svetu. Zato su problemi kod nas i počeli padom dinara prema evropskoj valuti. Jer, ne treba zaboraviti da je u vreme kreditne ekspanzije evro vredeo 76 dinara a juče je bio 116. Baš taj skok doveo je do teškoća u vraćanju kredita.

Nudi li mađarska vlada nekakve olakšice bankama osnovanim stranim kapitalom? Njihov bankarski ambijent je sličan našem. Dovoljno je proći centrom Segedina pa videti da su iste strane banke i tamo i ovde.