Šrederove mere na srpski način

Da Nemačka pre deset godina nije sprovela reforme bila bi danas u redu sa prezaduženom Grčkom ili Španijom. Ovo priznanje koje je nedavno dao Frank Valter Štajnmajer, šef nemačke diplomatije, poprilično liči na sve ono u čemu je Srbija danas.

Ako Srbija ne krene odmah u sprovođenje dugo odlaganih reformi, čeka je već krajem ove godine, čak i prema proceni Svetske banke, često pominjani grčki scenario.

Stručnjaci kažu da je zadatak koji pred sobom ima srpska Vlada još teži. Jer, polazišna tačka bivšeg kancelara Nemačke nije bila briga kako otplatiti kredite, dok mandatara za sastav nove Vlade čini se, ipak, najviše brine kako obezbediti novac za normalno funkcionisanje, u uslovima kada nam samo za kamate godišnje treba nešto više od milijardu evra.

Pored toga, u momentu kada je Šreder dobio podršku za svoje reforme, "krvna slika“ javnih finansija ove zemlje nije, između ostalog, imala identičan broj zaposlenih i penzionera, što je danas slučaj sa Srbijom.

U svakom slučaju, deo mera koje se odnose na socijalnu zaštitu i radno pravo, kao i penziona reforma koja je uvela obavezu da Nemci rade do 67. godine, kao rezultat je imala da se broj nezaposlenih sa 4,86 ​​miliona u 2002. prepolovi.

"Nemci su izvukli pouke iz svega što im se istorijski dešavalo. Ono što je formula njihovog uspeha je disciplina i posvećenost onome što je kao zadatak utvrđeno. Bilo bi dobro da u rešavanju svega što definitivno moramo da uradimo pokušamo da budemo dosledni", kaže za "Blic“ prof. Nebojša Savić.

Šta je Šreder uradio u Nemačkoj?

Šreder je 14. marta 2003. godine, Bundestagu predstavio program reformi "Agenda 2010". Reforme su realizovane dve godine. Od građana se tražilo više lične odgovornosti. Šreder je na kraju izgubio na izborima, posle sedam godina vlasti.

• Penzioni sistem

Povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina. Smanjenje penzija sa 48% na 40,1% dotadašnjih prihoda. Radnik ne može u prevremenu penziju pre 64. godine.

• Politika zapošljavanja

Svako ko izgubi posao može da računa na naknadu maksimalno 12 meseci, a ne kao do tada tri godine. Stariji radnici naknadu dobijaju 18 meseci. Uvođenje takozvanih mini-poslova, potom agencija za iznajmljivanje radnika.

• Prava radnika

Lakše zapošljavanje i otpuštanje. O platama i radnom vremenu zajednički odlučuju poslodavci i sindikati, ali važenje njihovog sporazuma se stavlja van snage ako je egzistencija firme ugrožena.

• Zdravstvena zaštita

Smanjeni mesečni doprinosi za državni fond sa 14,3 % na 12,15 %. Doprinosi za zdravstveno podeljeni su kao trošak između poslodavca i zaposlenog. Uvodi se naplata participacije.

• Socijalna zaštita

Do 2003. svi koji ostaju bez posla dobijali su 57 % ranijih prihoda. To je programom ograničeno na 345 evra. Niko ko ima supružnika ili imovinu vredniju od 13.000 evra nema pravo na naknadu.

• Smanjenje poreza

Promena do tada progresivne poreske stope sa 19,9 % na 15 %, odnosno sa 48,5 % na 42 % na najvišem nivou. Ovom odlukom potrošačima i firmama ostajalo je godišnje 21,8 milijardi evra koji su podstakli potrošnju.

A šta čeka Srbiju?

Lider Srpske napredne stranke i mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić trebalo bi da 27. aprila Skupštini Srbije predstavi svoj plan reformi. Prema saznanjima "Blica", Vučić je predvideo smanjenje troškova budžeta za 400 miliona evra i smanjenje zarada u javnom sektoru za 10 do 15 odsto.

Planirano je i donošenje 20 zakona koji bi trebalo da omoguće strukturne reforme, pre svega u privredi.

Kada je reč o penzionom sistemu, predviđa se pomeranje starosne granice za odlazak žena u penziju na 63 godine, uz uvođenje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje.

Reformom radnog zakonodavstva biće omogućeno lakše zapošljavanje i otpuštanje, kao i ukidanje dela prava radnika.

Predviđena je i stroža kontrola korisnika socijalnih prava.