Zakon skoro po meri poslodavaca

"Nacrt zakona još zvanično nije objavljen. Mi smo dobili od Ministarstva privrede predloge. To su za sada neki kompromisi, koji su negde napravljeni. Ima još možda nekih detalja, koji bi trebalo da se promene, a koji se ne nalaze u predlogu nacrta zakona ", rekao je on agenciji Beta.

Rajić je najavio da će poslodavci 4. i 5. novembra sa sindikatima imati javnu raspravu o predlogu nacrta novog zakona o radu.

"Tu će se ići u detalje i član po član razmatrati zašto mi tražimo da se neke stvari uvedu, pogotovo sitnije, administrativne stvari koje ne bi trebalo sindikatima da naprave neki problem jer je to samo utvrđivanje i regulisanje nekih odnosa, a nije ukidanje prava", rekao je on.

Rajić je je naveo da je Unija poslodavaca trazila promenu ukupno 84 člana postojećeg Zakona o radu, među kojima ima dosta administrativnih začkoljica i preciziranja odnosa na relaciji poslodavac - zaposleni.

"Ima mnogo stvari koje su se u praksi prethodnih godina pokazale da stvaraju probleme, da su teško izvodljive, da na papiru imate neka prava, ali da ih je veoma teško ispuniti u praksi. Mi želimo zakon koji odgovara životu i realnim potrebama", rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije.

Rajić je istakao da poslodavci imaju "nekoliko osnovnih zahteva, koji su vezani" i naveo da je na prvom mestu to da se otpremnine za tehnološke viškove ne isplaćuju za ceo radni staž, nego da to bude za one godine koje je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca.

"Ni u jednoj zemlji sveta se, prema podacima Međunarodne organizacije rada, otpremnina ne isplaćuje za sve godine radnog staža", rekao je on, ističući da bi se prihvatanjem predlog poslodavaca olakšalo stanje kod firmi kojih je u Srbiji najviše, odnosno kod malih preduzeća i preduzetnika.

Prema rečima Rajića, poslodavci traže da u novom zakonu o radu bude produženo vreme zaposljavanja na određeno sa jedne na tri godine, fleksibilizaciju radnih mesta i pojednostavljenje komplikovanih procedura kod prijema radnika i kod davanja otkaza.

Kako je istakao, uvođenje takozvanih fleksibilnih radnih mesta bi doprinelo da prvenstveno mladi, čija je nezaposlenost 52 odsto, budu primljeni na neko kraće radno vreme od punog radnog vremena.

Tako bi imali mogućnosti, kao u Evropi od 2008. godine, da rade dva, tri, pet, sedam sati, zavisno koliko su potrebni poslodavcu, a za svaki taj sat će biti plaćeni porezi i doprinosi", rekao je on.

Rajić je rekao da ima i predlog da se u novi zakon unese i mogućnost da se i ženama na porodiljskom odsustvu, omogući da rade do četiri sata, ukoliko to odluče.Dobijale bi plaću kao da rade osam sati, pričemu bi četiri sata plaćao poslodavac, a preostalih četiri sata država, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.