Ostaće ruševine ako građani to hoće

Vučić je novinarima, na ceremoniji uručenja medalja za revnosnu službu pripadnicima sektora odbrane, rekao da bi realizovanje programa i planova o kojima je razgovarao sa šeikom Muhamedom bilo dobro za Srbiju.

Jedan od tih projekata mogao bi biti i izgradnja hotela na mestu zgrade Generalštaba koja je teško oštećena u bombardovanju NATO, ali tu odluku, kako je rekao, ne može da donese jedan čovek.

"Ja u ovome ne vidim ništa lepo. Nije sporno da podignemo spomenik svim žrtvama NATO agresije, svim vojnicima koji su ubijeni, ali ne vidim nikakav smisao da ovo ovako izgleda", rekao je Vučić.

On je izrazio žaljenje zbog toga što se u Srbiji svakoj pozitivnoj inicijativi nadje zamerka i mana, zbog čega su potrebne decenije da se bilo šta suštinski promeni.

"Ako neko neće da u Srbiju neko uloži milijardu, dve ili tri, i ako neko neće da se zaposli petsto ili šesto ljudi, nećemo to da radimo. Neću da učestvujem u svađama, meni je šeik Muhamed rekao da neće da učestvuje u nečemu protiv čega su ljudi u Srbiji", kazao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ne postoji ništa lepo u ruševinama u sred Beograda i pitanje je dana kada će neko nastradati zbog obrušavanja dve zgrade na uglu Nemanjine i Uliče kneza Miloša.

"Ja ne mislim da je to mnogo lepo. Izaći ćemo pred javnost sa našm predlogom, reći koliko će neko da investira, koliko će naša država da dobije novca za to, ako neko kaže da to nije dovoljno, lepo, ili da smo srušili ne znam šta, ostaće ovako kako oni kažu", zaključi je Vučić.

On se osvrnuo i na pitanje dolaska švedskog proizvodjača nameštaja "Ikee" u Srbiju, navevši da se investitor dvoumi oko dve lokacije.

Vučić je istakao da su prevaziđene brojne administratvne prepreke za dolazak te kompanije, i kazao da očekuje da do aprila 2014. najpre Beogradjani, pa onda i žitelji drugih delova Srbije dobiju "Ikeu".

Sukobljeni stavovi o vrednosti Generalštaba

Ministarstvo građevine i urbanizma nedavno je pokrenulo inicijativu da se zgrade Generalštaba skinu sa liste kulturnih dobara zbog, kako su tada naveli, neophodne sanacije. Resorni ministar Velimir Ilić smatra das u zgrade pretnja za bezbednost prolaznika.

“Ugrožena je potpuno bezbednost građana koji prolaze oko tih objekata, i trotoarom i vozilima. Tako da su objekti krenuli, armatura je satrulila, korodirala, a zaštita koja je postavljena stara je 13 godina i ne mogu da čuvaju ni od kiše, a kamoli od betona koji vise”, kaže Ilić.

Remek delo ili ruševine? (FoNet, arhiva)

Problem je što su ove zgrade 2005. godine proglašene za kulturno dobro i stavljene pod zaštitu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Oni su dobili zapisnik građevinskog inspektora o bezbednosti objekta, koji je prosleđen Gradskom zavodu.

To međutim, prema rečima direktorke gradskog zavoda za zaštitu spomenika Milice Grozdanić, nije dovoljan razlog da se Generalštabu oduzme status kulturnog dobra.

“Naša preliminarna ocena je da taj nalaz inspektora ne implicira inicijativu direktno, koju je Ministarstvo uputilo u smislu brisanja ovog spomenika kulture iz registra kulturnih dobara. Mi smatramo da između ove dve opcije postoje i druge mogućnosti“, poručuje Milica Grozdanić.

Za ukidanje statusa kulturnog dobra zadužen je Republički zavod za zaštitu spomenika, dok se Gradski zavod bavi samo tehničkim pitanjima zaštite. Ministar Ilić ne razume stav nadležnih institucija.

“Nedavno smo razgovarali sa njima. Oni nisu bili spremni da sklone tu zaštitu, oni smatraju da je to izuzetno velika umetnička vrednost. Ne razumem ih, stvarno ih ne razumem i niko ih ne razume“

Goran Rodić iz Odbor za građevinarstvo Privredne komore Srbije smatra da je jedino rešenje izgradnja novog objekta.

“Sam Generalštab ne predstavlja neku posebnu istorijsku vrednost na ovim prostorima. To je objekat građen po principu prikazivanja kanjona Sutjeske, jedno arhitektonsko delo u ovom momentu služi najverovatnije pojedincima da kupuju vreme, da još uvek se drži u ovakvom stanju, da kasnije oni materijalizuju, odnosno da bi ga oni i prodali. Znači treba pothitno pristupiti izgradnji novog objekta i naći potencijalnog investitora, a ima investitora, koji bi to platili“, ocenjuje Rodić.

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. Arhitekta Nikola Dobrović je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu Beograda.