"Srbiji 2 godine za reforme ili..."

Kovačević smatra da je toliko vremena ostalo za reforme, kako bi se izbegao "surov" scenario, kakav se sada može videti u Grčkoj ili Španiji.

Kovačević je istakao da će nova vlada, kada je u pitanju ekonomija, biti suočena sa "urgentnom situacijom u pogledu gašenja požara" i da odmah po formiranju mora da donese kratkoročne mere, ali i sistemske mere.

"Svakako će se buduća vlada suočiti sa jednom urgentnom situacijom u pogledu gašenja požara pre svega kada je reč o konsolidaciji budžeta i uopšte javnih finansija. Ona će najpre morati da ima kretkoročni program koji će da prekine širenje deficita i zaduživanje", rekao je Kovačević. Novi poreski oblici, podizanje poreske tope već postojećih poreza, samo su neke od preporuka Kovačevića, koji je precizirao da bi jedna od kratkoročnih mera mogla da bude i povećanje PDV.

To bi, prema njegovom mišljenju, moglo "da ugasi požar", ali nije rešenje koje će dovesti do dugoročnijih rezultata i priliva u budžet.

"Mogu da zamislim neophodnost da se podigne PDV, ali na odredjeni rok. To bi bila prolazna mera da se trenutno postigne konsolidacija javnih prihoda i da se kupi vreme dok se ne pojave efekti ozbiljnijih sistemskih mera", objasnio je Kovačević.

On smatra da kratkorčne mere ne mogu rešiti probleme kao što su javni dug, održivost javnih finansija, smanjenje socijalne funkcije države, povećanje zapošljavanja i rast Bruto društvenog proizvoda.

Za to su, kako je naglasio, potrebne generalne sistemske reforme i celovita reforma javnog sektora.

"Ono što odmah mora da se radi to su reforme u sistemu generalno i najpre jedna celovita sveobuhvatna reforma javnog sektora", ukazao je Kovačević, navodeći da je ta reforma "uslov svih uslova".

Za ekonomiju Srbije je izuzetno važno da nova vlada bude formirana u kratkom roku, kako bi što pre počela rešavanje gorućih problema, smatraju stručnjaci i privrednici.

Gorući problemi, rpema njihovoj oceni su pokretanje privredne aktivnosti, smanjivanje nelikvidnosti, ali i reforma javnog sektora i nastavak aranžmana sa MMF-om.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović istakao je da je veoma važno da vlada bude formirana u relativno kratkom roku i da nakon toga što pre uradi rebalans budžeta.

"Vlada će svakako izaći sa odgovarajućom ekonomskom politikom, gde ja ne očekujem značajnije diskontinuitete u odnosu na prethodni period, a jedan od instrumenata za realizaciju ekonomske politike je budžet", rekao je on i dodao da bi rebalans trebalo da bude u skladu sa ranijim dogovorom sa MMF-om, kako bi se produžio aranžman sa tom medjunarodnom finansijskom institucijom. Što se tiče ekonomije, potrebna je stabilizacija javnih finansija u relativno kratkom vremenskom periodu i nastavak velikih reformi koje se pre svega odnose na nužne promene u javnom sektoru, dakle reformu javnih preduzeća, rekao je Vlahović.

Kako je naveo, neophodan je i završetak fiskalne i poreske reforme, početak reforme zdravstvenog i obrazovnog sistema "i ono što je naročito važno, to je stvaranje efikasnije državne administracije i eliminacija svih nepotrebnih propisa koji opterećuju sveukupni preduzetnički ambijent".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ocenio je da bi vlada kao prvi korak trebalo da definiše prioritete ekonomskog razvoja - "dva do tri prioriteta koja moraju da privuku investicije u Srbiju s obzirom da je glavni problem ekonomije nedovoljni nivo privredne aktivnosti".

"Drugi korak je uloga države u tom procesu, posebno uloga javnih preduzeća i regulatornih mehanizama, pod tim podrazumevam i uvodjenje etičkog i efikasnog upravljanja javnim sektorom, i profesionalizaciju javnog sektora gde god je to moguće", naveo je Đuričin.

"Treći korak je ostvarivanje imperativa kompatibilnosti sa EU, odnosno pravljenje sistema koji je prepoznatljiv evropskim investitorima."

"Konačno poslednja stvar je održavanje čvrstog budžetskog ograničenja na makro nivou u skladu sa proporcijama koje definiše MMF, s obzirom da smo mi zemlja koja održavanje svoje spoljne likvidnosti duguje kreditima koji dolaze od medjunarodnih finansijskih institucija, pa moramo da ispunjavamo odgovarajuće uslove", precizirao je Đuričin.

Počasni predsednik kompanije "Tarket Sintelon" Nikola Pavičić ocenio je da Srbiji treba vlada sa širokom podrškom u zemlji i svetu, koja može da donese celovit program reformi i da ih realizuje.

"Reformi nema bez podrške međunarodnih finansijskih institucija. Treba nam unutar države socijalni dogovor o podnošenju tereta tih reformi jer društva bez unutrašnje kohezije ne mogu da ih sprovedu", rekao je Pavičić.

Kao glavne reformske procese, Pavičić je naveo smanjenje javne potrošnje i njeno dovođenje u sklad sa društvenim proizvodom, što se može ostvariti u naredne četiri godine.

Bitan elemenat reformi je i pokretanje privredne aktivnosti i povećanje izvoza kojim bi se nadomestio i smanjio veliki spoljotrgovnski deficit, povećao priliv deviznih sredstava, ali i podstalo otvaranje novih radnih mesta, dodao je on.

Pavičić je naglasio i da kamate na kredite treba da budu na nivou zemalja EU i da iznose do šest procenata, "a ne 19 odsto kao što je slučaj u Srbiji", a neophodna je i nova politika kursa i inflacija ispod tri procenta na godišnjem niovu.