Lidl stiže, trgovci se ujedinjuju

Komisija za zaštitu konkurencija odobrila je nedavno kompaniji Merkator S da preuzme Familija markete i ova slovenačka kompanija se iz dana u dan useljava u sve više objekata ovog lanca.

Zakupom 27 radnji u Beogradu, Vojvodini, centralnoj i južnoj Srbiji, ukupne površine 22.000 kvadratnih metara, Merkator je preuzeo zalihe, opremu i 300 zaposlenih Familija marketa. Na ovaj način, učvrstio je poziciju drugog najvećeg trgovca na srpskom tržištu, odmah iza Delez Srbije i proširio mrežu prodajnih objekata na gradove u kojima do sada nije poslovao.

A kako je ranije ove godine Idea u potpunosti preuzela sve objekte trgovinskog lanca Tuš u Srbiji, jasno je da se menja „krvna slika” srpske maloprodaje. Osim toga, letos se veoma ozbiljno spekulisalo i o preuzimanju beogradskih SOS marketa.

Postavljaju se, međutim, pitanja – da li ovakvim pregrupisavanjem trgovci u Srbiji jedino nastoje da se izbore sa novim likom Delta maksija ili sada već gotovo izvesnim dolaskom giganta kakav je nemački diskonter Lidl.

Kakav će efekat po konkurenciju u Srbiji imati ukrupnjavanje domaće maloprodaje?

"Najbolje bi bilo da imamo pet ili šest velikih lanaca. Jer, iako se misli da krupni igrači nisu najbolje rešenje, to nije tačno, pošto svuda u svetu upravo oni promovišu efikasnost i niže cene. Da li Delez ima veze sa tim, ja nisam siguran, jer se promenila jedino vlasnička struktura Maksija", smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista.

On svako ukrupnjavanje posmatra na dva načina.

"To sa jedne strane uvek donosi efikasnost. Uzimo primer Familije za koju svi znamo da nije najbolje funkcionisala. I umesto da bankrotira, postaće deo jedne velike firme, što je dobro za nju, za zaposlene i za potrošače. To znači da ukrupnjavanje nije problem, već to da li bi neko mogao da zloupotrebi dominantan položaj ukoliko ga stekne. Ukrupnjavanje srpskog tržišta takođe nam govori i da su samo potrebne najave dolaska velikih igrača, pa da počne ukopavanje rovova", kaže Stevanović. U vodećim organizacijama za zaštitu potrošača takođe pomno prate sve promene u vlasništvu trgovinskih lanaca, a udruživanje trgovina njih navodi na jednostavan zaključak. "Reč je o zauzimanju pozicija na tržištu i pripremanju za Lidl. To je takođe i strah od dolaska velikih, a ne samo od Deleza. Potpuno je logično da Merkator kao ozbiljan trgovac, ali i drugi lanci žele da ojačaju i uvećaju svoju maloprodajnu mrežu", ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Međutim, naši sagovornici ocenjuju da bi mnogo pogubnije po stanje konkurencije u našoj zemlji bilo regionalno spajanje Agrokora u čijem su sastavu naša Idea i Konzum u Hrvatskoj i Bosni sa Merkatorom. Time bi zapravo Idea i Merkator u Srbiji, kao i svi lanci koje su preuzeli, postali deo jednog sistema.

Jer, iako su Slovenci nevoljni da Hrvatima prodaju svoj najveći trgovinski lanci, postavlja se i pitanje da li je uopšte moguće da uprava Merkatora stopira prodaju. Jer, ukoliko vlasnici, „pivovarna Laško” i konzorcijum banaka, odluče da prodaju Merkator hrvatskom Agrokoru, uprava ovog lanca tu neće moći ništa da učini.

"Ako govorimo o regionalnom udruživanju Agrokora i Merkatora, to bi se odrazilo i na Ideu i Merkator S , što može da ugrozi konkurenciju u Srbiji, pa i da dođe do zloupotrebe dominantnog položaja. Treba veoma pažljivo pratiti sve što se dešava", smatra Papović, dok ekonomisti upozoravaju da bi u takvoj situaciji postojala opasnost od formiranja duopola.

"Sa jedne strane imali bismo Delez, a sa druge udruženu Ideu i Merkator. Međutim, ukoliko se podstiče dolazak novih trgovaca, pa osim Lidla navrati i Karfur, koji je već hteo, pa odustao, mogla bi se izbeći zamka narušavanja konkurencije", zaključuje Stevanović.