EU naša realnost, ne Rusija i Kina

Ipak, među građanima preovladava mišljenje da su ove dve zemlje, uz Japan, naši najdarežljiviji međunarodni partneri.

Najveću bespovratnu pomoć dobijamo iz pretpristupnih fondova EU, koja je Srbiji u proteklih skoro 11 godina poklonila 2,68 milijardi evra, podaci su državnih organa. Na drugom mestu je Nemačka, koja je dala 714 miliona evra, dok su SAD donirale 582 miliona evra.

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja o podršci članstvu Srbije u EU, koje je vladina Kancelarija za evropske integracije sprovela u junu ove godine, čak 45 odsto građana smatra da je Japan najveći donator naše zemlje, njih 33 odsto misli da je to Rusija, a 31 odsto da su u pitanju pretpristupni fondovi EU. Slede Kina (19 odsto građana), Norveška (16 odsto) i Amerika (13 odsto). Međutim, najveći donator Srbije je EU, koja u ukupnoj međunarodnoj pomoći našoj zemlji učestvuje sa 48,7 odsto. Samo Evropska komisija je od 2000. do 2011. donirala 2,68 milijardi evra, od čega je za ovu godinu već izdvojila više od 29 miliona evra.

S druge strane, prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj pomoći Srbiji dve velike istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički neprepoznatljivo - iz Pekinga nam stiže 0,03 odsto bespovratne pomoći, a iz Moskve još manje, pa ove države nisu ni zavedene na listi „razvojnih partnera Srbije“, koja se može videti na internet sajtu Kancelarije.

Posle fondova iz Brisela, na donatorskoj listi sledi Nemačka, koja je samo prošle godine Srbiji dala 41 milion evra bespovratne pomoći, a od 2000. ukupno 714 miliona evra. SAD su nam u protekloj deceniji poklonile ukupno 582 miliona evra, od čega 30 miliona u 2010. godini.

Među najvećim donatorima je i Italija, koja je od 2000. dala Srbiji 273 miliona evra, od čega prošle godine 39,4 miliona. Švedska je 2010. poklonila 26 miliona evra, a ukupno poslednjih deset godina - 215 miliona evra. Norveška je od 2000. godine donirala ukupno 120 miliona evra. Japan je u 2010. izdvojio oko 7,5 miliona evra, a u protekloj deceniji ukupno oko 97 miliona.

Rusija i Kina i inače u svetu nisu poznate po svojim programima međunarodne pomoći, već s drugim državama prvenstveno posluju u ekonomiji, nude im povoljnije kredite i ohrabruju investiranje svojih kompanija, smatraju Predrag Simić i Miodrag Radojević.

Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da u srpskoj javnosti postoji predrasuda da Moskva i Peking mogu da budu alternativa Srbiji u odnosu na EU, „ali to sasvim sigurno nije slučaj“.

"Potrebno je shvatiti da je Srbija vezana za Zapad. Na primer, svi naši veliki stručnjaci su se školovali, ili se trenutno školuju u zapadnim zemljama, a ne u Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini“, naglašava Simić. On navodi da se iluzija o velikom prijateljstvu s ovim državama završila posle petooktobarskih promena, „međutim, poslednjih godina se ta iluzija vratila, mada ne razumem zbog čega“.