Dulić: Besplatna legalizacija svima

To bi, kako objašnjava ministar, moglo da se uredi leks specijalisom, i na taj način se proces legalizacije bespravno podignutih objekata znatno ubrza.

Stručnjaci ovaj predlog ocenjuju protivustavnim, jer bi se na taj način zapravo favorizovali građani koji su gradili ne poštujući zakon.

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić je izjavio da je nezadovoljan dosadašnjim rezultatima legalizacije i dodao da se propušta veliki ekonomski resurs koji postoji u nelegalnim objektima. Zato se razmatra da proces legalizacije bude potpuno besplatan. "Moja ideja je da se promeni Zakon o planiranju i izgradnji i da se jednim aktom precizira proces besplatne legalizacije svih bespravno sagrađenih objekata u Srbiji", rekao je Dulić.

Prema Dulićevim rečima, ovim tempom legalizacija bi bila završena za 20 godina, a on se zalaže da se tokom 2011. godine definitivno reši pitanje legalizacije. Dulić je kazao da proces legalizacije može da doživi potpuni neuspeh, podsetivši da je su građani prijavili za legalizaciju više od 780.000 divljih objekata.

"Moramo to uvažimo činjenicu da građani Srbije žive izuzetno teško, ali i da naša administracija na svim nivoima nije u stanju da sprovede efikasnu legalizaciju u kratkom roku", kazao je Dulić.

"Nismo mi prva zemlja koja bi legalizaciju tako rešavala, to su uradile mnoge zemlje pre nas", naglasio je Dulić. Brza i besplatna legalizacija, kako je dodao, spovedena je i u drugim zemljama Balkana.

"Kad legalizujemo divlju gradnju, hajde onda da kažemo da svi, koji smo dosad bili nelagalni, odsad i zauvek plaćamo porez na imovinu. I nikad se više posle takve legalizacije neće graditi divlji objekti u Srbiji", rekao je Dulić.

Dulić kaže da će građani koji su već platili legalizaciju biti "kompenzirani". On je dodao da se u tom slučaju ne bi zaboravili građani koji su već platili legalizaciju, jer bi u suprotnom država poslala lošu poruku.

Legalizacija bespravno sagrađenih objekata trebalo bi da bude omogućena po novom zakonu potpuno besplatno, potvrđeno je za B92 u Vladi Srbije. Vlada se na ovaj potez, kako saznajemo, odlučila jer je procena da će od poreza na imovinu legalizovanih objekata dobiti više novca nego od same legaliuacije, odnosno oko milijardu evra.

Građani koji su legalizaciju već platili, država će uplaćeni iznos odbijati kroz porez na imovinu narednih godina. Takođe, dozvoliće se i konverzija izgrađenog zemljišta, tako da će korist za državu i za građane biti nemerljiva.

Bušatlija: Protivustavna predizborna ideja

Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, po profesiji arhitekta, podseća na Ustav Srbije – koji predviđa jednakost i jednakopravnost svih garađana Srbije, dok kako kaže ovaj predlog nije u skladu sa tim.

"Ako je neki građanin bio toliko savestan da postupi po svim zakonima i pribavi građevinsku dozvolu, bio je dužan i da plati doprinose državi za tu građevinsku dozvolu, odnosno za uređenje građevinskog zemljišta. A ako je neko bio nesavesan da nešto radi potpuno mimo zakona biće počašćen od strane države da ne plaća legalizaciju potpuno nelegalno izgrađenog objekta. To ne sluti ni na jednakost ni na jednakopravnost građana ove države", objašnjava Bušatlija.

Bušatlija ovaj predlog ministra Dulića vidi kao skupljanje političkih poena i dodaje i da bi besplatna legalizacija pravila štetu javnom interesu.

"To što ne plate oni kojima bude oprošteno platiće ostali građani. Naravno treba voditi računa i o socijalnom aspektu i nemam ništa protiv toga da budemo solidarni sa onima koji su pravili samo najnužniji smeštaj i malu proizvodnjicu u garaži pravili, apsolutno sam saglasan da se svi građani pomognu i da solidarno izađu u susret toj kategoriji. Ali onima koji su bespravno gradili komercijalne objekte i zarađivati ogromne pare na tome sumnjam da treba bilo šta oprostiti", navodi Bušatlija.

Ideja da se donese lex specijalis za legalizaciju, za Bušatliju je takođe ne prihvatljiv predlog, jer kako kaže taj proces mora biti završen i rešen tako da se takve greške više nikada ne ponove, što se ad hok rešenjima ne postiže.

On podseća da je stručna javnost pre dve godine, kada je o počelo da se raspravlja o Zakonu o planiranju i izgradnji, upozoravala da se jednim aktom ne mogu rešiti problemi u pet oblasti, ali je ipak konačnim tekstom taj propis obuhvatio i pitanja planiranja, izgradnje, građevinskog zemljišta, legalizacije i restitucije. Ipak, odredbe kojima je to regulisano su uopštene, ni jedna oblast nije detaljno obradila materiju pa taj akt više liči na zakonik nego na zakon, tvrdi Bušatlija.

List Kurir piše da će procedura, kako je najavljeno, biti krajnje jednostavna: svi koji su se prijavili za legalizaciju do 11. marta 2010. i koji plate porez na imovinu (na zemljište na kojem je izgrađena sporna nekretnina) imaju pravo da im objekti budu legalizovani.

Neophodno je samo da popune kratak formular i višedecenijska agonija je gotova! Predviđenim dekretom, lokalne samouprave i ostali nadležni državni organi dobiće propisanu proceduru, kojom će u najbržem mogućem roku legalizovati bespravno podignute objekte na svojoj teritoriji. Potpuno besplatno.

Pored toga, menja se i aktuelni Zakon o planiranju i izgradnji, koji će dodatno olakšati legalizaciju, posebno u delu imovinsko-pravnih odnosa Rok za prijavu nelegalnih objekata istekao je 12. marta ove godine, a prijavljeno je oko 700.000 objekata, od čega je do sada legalizovan tek svaki pedeseti.

Resorni ministar Oliver Dulić je u više navrata izjavljivao da je nezadovoljan tempom legalizacije i navodio da su za to u velikoj meri odgovorne lokalne samouprave koje nisu primerile cene za legalizaciju mogućnostima građana.

Pravilnik Ministarstva prostornog planiranja predviđa da naknade za legalizaciju kuća i stanova do 100 kvadratnih metara budu umanjene za 60 odsto.

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić navodio je ranije da će na primer cena legalizacije stana ili kuće u zoni četiri u Beogradu, gde spadaju Altina, Plavi horizonti, Mirijevo, površine od 60 do 70 kvadratnih metara koštati od 150.000 do 200.000 dinara.

Cene za ostale stambene objekte veće od 100 kvadratnih metara i druge objekte određivale su lokalne samouprave.