Nišlije zbog dugova ostaju bez kuća

Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Nišu Saša Bošković kaže da "oglasna tabla našeg suda sve govori – 'dug je zao drug'.

Kraj ove 2010. godine obeležava pojava koja nije nova, ali koja u prošlosti nikada nije bila takvih razmera – od dužnika se naplaćuju potraživanja skoro isključivo sudskim putem.

"Više bukvalno nema mesta za sudske odluke i izvršna rešenja kojima se dužnici obavezuju da poveriocima izmire dugovanja u određenom roku, a skoro da nema prostora ni za rešenja izvršnog odeljenja našeg suda kojima se javno oglašava prodaja imovine onih koji nisu izmirili dugovanja", objašnjava Bošković.

U Izvršnom odeljenju Osnovnog suda šefica Gordana Nikolić navodi da je u arhivi ove službe suda iz relativno kratkog vremenskog perioda na desetine hiljada (!?!) izvršnih rešenja i da ih je iz dana u dan sve više.

"Pošto je sproveden celokupan sudski postupak kroz koji se dokazuje da dug postoji i nije sporan, čime su rešenja za izmirenje dugova izvršna, prelazi se na prinudnu naplatu. Trenutno je 77.000 izvršnih rešenja za naplatu dugovanja na osnovu verodostojnih dokumenata. Od toga je čak 26.000 izvršnih odluka za izmirenje duga plenidbom pokretne i nepokretne imovine, a 5.500 izvršnih rešenja za prodaju nepokretnosti. To znači da se imovina dužnika oglašava na prodaju i prikupljenim sredstvima izmiruje deo ili cela potraživanja poverilaca", kaže ona.

Izvršni sudija Slavica Folić dodaje da je "mnogo bilo zaduživanja za stambene, potrošačke kredite, kupovinu automobila na kredit ili lizing ugovore, a koji se sada ne otplaćuju".

"Kako se uvek prilikom sklapanja ugovora unosi garancija, nakon prestanka otplate kredita ili lizing obaveza, tu garanciju preuzimaju poverioci – banke, agencije ili druge organizacije. Stotine stanova, kuća, vikendica, automobila i druge imovine, što je u ugovorima garancija, odnosno hipoteka na kredit, oglašeno je na prodaju", kaže ona i dodaje da mnogo od toga više ne pripada dužnicima, već bankama i drugim poveriocima i oni odlučuju da to prodaju, jer očigledno ne postoji drugi mehanizam da se dug naplati.

U Nišu smo, van Palate pravde i daleko od oglasne table sa izvršnim rešenjima, zabeležili dve vrlo karakteristične pojave u direktnoj vezi sa nastalom situacijom. Jedna govori o „lovcima u mutnom“. Na desetine je slučajeva da građani u ovom delu naše zemlje po ostvarivanju prava na kredit i podizanju novca iz banaka za malu privredu, pokretanje proizvodnje, zidanje porodičnih objekata ili druge potrebe nisu otplatili nijednu ratu kredita.

Kao hipoteku, uz prethodnu procenu veštaka banaka ili drugih finansijskih organizacija, stavljali su svoje kuće za odmor i vikendice. Ispostavilo se da su procene vrednosti vikendica bile u neskladu sa tržišnim cenama. Tako je jedan stanovnik Niša kao garanciju za redovnu otplatu kredita uneo vikendicu od čvrstog materijala sa desetak ari placa u doljevačkoj opštini, pored Južne Morave, procenjenu na 15.000 evra, koliko je i dobio kredit u dinarskoj protivvrednosti. Kako kredit nije otplaćivao, vikendica je pripala banci, ali banka ne može da je proda ni za 5.000 evra, jer su cene nekretnina drastično pale, a i sama procena bila je nerealna!?!

Druga pojava govori o postojanju grupe ljudi koji u ovakvim situacijama bukvalno profitiraju, i koji su, što je posebnost cele priče, veoma uigrani. U postupku prodaje, po Zakonu o izvršnom postupku, više nema obaveze da se na oglas ili licitaciju jave najmanje tri lica, ali je takva navika zadržana među onima koji lako dođu do jeftinih stvari i imovine.

Pojedinci, koji svakodnevno obilaze oglasnu tablu suda, vrebaju povoljne cene stanova, kuća ili drugih oglašenih pokretnih ili nepokretnih stvari i međusobno se dogovaraju o učešću na oglasu. Danas jedan, sutra drugi, prekosutra treći...

Ako je početna vrednost prodaje stana u oglasu tri miliona dinara, jedan od njih ponudi pet, drugi deset, a treći petnaestak hiljada više, i taj treći, kao najbolji ponuđač, kupi stan. Sledećom prilikom on je samo jedan od ponuđača, a na oglasu pobeđuje drugi... I tako ukrug. Ipak je vrednost tako kupljenog stana niža nego na tržištu i kasnijom preprodajom učesnik i pobednik na oglasu dobro zaradi na razlici u ceni.