Štedionica ide slovačkom tajkunu?

Hofman, koji se, kako piše Blic, zbog korupcije našao i pod istragom britanske vlade, sa srpskim zvaničnicima, i to onima na najvišem nivou, već obavio preliminarne razgovore.

Blic je iz više različitih izvora dobio potvrdu priče o Hofmanu kao strateškom partneru Poštanske štedionice, jedne od sedam najvećih državnih firmi čija se privatizacija čeka, ali i vodeće banke za rad sa stanovništvom koja se smatra i bankom od nacionalnog značaja. Iako u Ministarstvu finansija navode da se ne zna ko će u dokapitalizaciji kupiti 25 odsto akcija Poštanske štedionice i tako postati strateški partner, te da će sve biti poznato početkom sledeće godine, kako saznajemo, posao sa Hofmanom je već dogovoren.

"Hofman je već obavio nezvanične razgovore s najvišim predstavnicima države Srbije o partnerstvu u Poštanskoj štedionici. On je u jako dobrim odnosima s doskorašnjim slovačkim premijerom Robertom Ficom, pa je kao partner, navodno, poželjan zbog slovačkog stava oko nezavisnosti Kosova, međutim, u poslu oko Poštanske štedionice i te kako ima interesa koji s Kosovom nemaju nikakve veze", navodi izvor Blica dobro upućen u državne bankarske poslove.

Izvor dodaje i da Hofman ni po kojem osnovu ne može biti izabran za strateškog partnera, i da je dovoljno pogledati slovačku Poštansku štedionicu koju je Hofman privatizovao, a koja posluje lošije od naše.

S druge strane, realizacija ovog partnerstva građane bi mogla debelo da košta. U spajanju Poštanske štedionice i Privredne banke Pančevo, vrednost Poštanske štedionice procenjena je na samo 70 miliona evra, iako na tržištu vredi tri puta više. Izvori Blica navode da je na taj način gotovo za tri puta zacementirana i niska cena novonastale Poštanske štedionice, jer je Privredna banka procenjena na 25 miliona, ali ona posluje s gubitkom i sa sobom nosi samo troškove.

Upravo će po tako niskoj ceni Hofman kao strateški partner moći da kupi četvrtinu akcija novonastale banke. Da sve bude još gore, iako na razgovorima u Beogradu ta mogućnost nije pominjana, Hofman bi, kako naši sagovornici navode, do akcija mogao da dođe bez ijednog evra, odnosno samo na osnovu procenjene vrednosti njegovih menadžerskih sposobnosti.

Međutim, kada se Poštanska štedionica bude prodavala (još ranije su postojale najave iz Ministarstva finansija da nakon dokapitalizacije sledi prodaja) cena akcije će biti tržišna. Tada će i vrednost Hofmanovih akcije, koje će dobiti ili po izuzetno niskoj ceni ili čak besplatno, vredeti desetine miliona evra, a novac će, umesto u budžetu, završiti u njegovim i džepovima njegovih političko-poslovnih partnera.

Međutim, ni tu nije kraj. Veliki procenat novca će završiti i na računu budućeg konsultanta. "Konsultant će imati ugovor sličan Citadelovom u poslu sa Zastavom. Naime, i dalje će se tvrditi da je realna cena tri puta manja od tržišne, a konsultantu će biti ponuđena provizija za svaki evro koji pređe, navodnu, realnu cenu. Tako, kada banka bude prodata, nekoliko miliona evra će završiti i u džepovima konsultanata iza kojih, opet, stoje pojedini političari", navodi izvor Blica.

Pada u oči i da je država od svih devet banaka u kojima ima vlasnički udeo spojila samo ove dve banke, iako je mnogo više predviđeno „Strategijom o upravljanju akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period 2009–2012. godina“.

Interesantno je i da je u poslu pripajanja kao konsultant bio angažovan Dilojt, firma poznata po dobrim vezama s državnim funkcionerima. Po rečima naših sagovornika, u čitavom poslu je ključna upravo njihova procena po kojoj 2,7 akcija Privredne banke u Pančevu vredi koliko jedna akcija Poštanske štedionice.

Samim tim ukupna vrednost Poštanske štedionice procenjena je na oko 70 miliona evra, što iznosi svega četiri godišnje neto dobiti banke. Koliko je procena dobra, možda najbolje ilustruju primeri Komercijalne i Čačanske banke koje na berzi vrede 15, odnosno 12 neto godišnjih dobiti.

Na Skupštini Poštanske štedionice, čiji audio zapis Blic poseduje, osim malih akcionara koji su Dilojtovu procenu nazvali pljačkom, primedbe je imao i spoljašnji revizor – KPMG, koji je vršio kontrolu Dilojtovog izveštaja.

Predstavnik KPMG-a je naveo da u izveštaju nedostaje argumentacija koja bi objasnila kako je Dilojt procenio Poštansku štedionicu, ali je odbio da se izjasni o pravoj vrednosti ove banke, iako je po međunarodnim standardima u obavezi da to učini. O svemu tome se ne izjašnjava ni Ministarstvo finansija. Do zaključenja broja Blic nije dobio odgovor na pitanje da li je procena Dilojta realna, odnosno da li Poštanska štedionica vredi koliko i njene četiri godišnje neto dobiti.

Buni i što su na Skupštini Poštanske štedionice za usvajanje Dilojtovog izveštaja, pored ostalih predstavnika države, glasali i predstavnici PIO fonda i PTT-a. Istina, PIO fond je i bez ovog poznat po lošem gazdovanju sopstvenom imovinom. Međutim, PTT dobar deo prihoda ostvaruje preko Poštanske štedionice koja plaća usluge na šalterima, pa nije jasno zašto je njihov predstavnik svojim glasom podržao ne tako svetlu budućnost preduzeća koje mu donosi profit.

Čime se bavi Mario Hofman?

Hofman, važi za prvog slovačkog tajkuna. Kako se navodi na sajtu britanskog parlamenta, novac je zaradio kroz sistem „privatizacijskih vaučera“ koje je Vlada izdavala svim građanima, a kojima su mogle da se kupe akcije svih društvenih preduzeća. Hofman je vaučere kupovao direktno od građana – ne birajući sredstva.

Prošle godine se našao i pod istragom britanske vlade i to zbog korupcionaškog skandala na Turksu i Kajkosu, britanskoj koloniji na Karibima. Istraga je pokazala da je Hofman za 238,72 dolara godišnje zakupio na 99 godina čak 96 hektara zemlje, čija se vrednost procenjuje na osam miliona dolara.

Britanci su zbog skandala smenili kompletnu vladu na ova dva ostrva. Komitet Britanskog ministarstva spoljnih poslova koji je istragu vodio Hofmanovu najpoznatiju kompaniju Istrokapital opisao je kao firmu s jakim vezama u podzemlju, poznatu i po tome što često angažuje bivše oficire Slovačke obaveštajne službe. Kompanija je opisana i kao paravan za pranje ruskog novca.