Afera "Hipo" (ni)je stigla u Srbiju

Već izvesno vreme Hipo Alpe Adrija banka predmet je interesovanja nadležnih državnih organa u pojedinim zemljama jugoistočne Evrope

Zahvaljujući lažnim izveštajima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji, finansirana je kupovina stanova, vila, hotela, jahti, a provizije su preko Lihtenštajna išle Austrijancima i njihovim saradnicima u ovim zemljama.

Od pre neki dan u tu priču uvučena je i Srbija, zbog provizije od prodaje nekretnina u beogradskom naselju Belvil. Inače, Hipo banka i kompanija Delta su partneri u preduzeću „Blok 67 asošiejts” i gradnji i prodaji stanova u Belvilu.

U Hipo Alpe Adrija banci u Srbiji i u „Delta ril estejtu” demantuju navode austrijske štampe (koja se poziva na istražne organe u Austriji i Bavarskoj) o provizijama od prodaje nekretnina u nekadašnjem Univerzitetskom selu, a sada beogradskom naselju Belvil.

Ipak, posle hapšenja nekadašnjeg šefa Hipo grupacije, specijalno odeljenje austrijskog ministarstva unutrašnjih poslova „SOKO Hipo“ angažovalo tri nova islednika, u odseku koji istražuje poslovanje u Srbiji. Rade Šević, zadužen za odnose s javnošću u banci, ukazuje da je pod istragom centrala u Austriji, a ne banka u Srbiji, a direktor „Delta ril estejta” Dejan Racić kaže da su priče o proviziji bez osnova.

Racić podseća da Hipo banka nije od početka bila njihov partner u izgradnji Univerzitetskog naselja, već je to bila austrijska kompanija „CEE Investments”. Hipo je dala garanciju na početku posla 2006. godine, a godinu dana kasnije je od „CEE Investmentsa” kupila projekat i tako postala Deltin partner.

"Uhapšeni predsednik Upravnog odbora Hipo Alpe Adrija banke Volfgang Kulterer tada više nije radio u banci, a dominantan je bio kapital vlade pokrajine Koruška", kaže Racić.

Austrijski mediji navode da je deo rizičnih kredita Kulterer odobrio i za poslove u Srbiji, između ostalih, tim sredstvima finansiran je i projekat nekretnina u novobeogradskom Bloku 67 (Univerzitetsko selo, kasnije Belvil). Za projekat „Belvil” bio je zadužen „Blok 67 gmbh”, čije je sedište bilo u centrali Hipo banke u Klagenfurtu.

U investiciju vrednu 230 miliona evra Delta je 2006. godine ušla kao manjinski partner u konzorcijum sa austrijskom firmom „CEE Investments” i, po Racićevim rečima, njihov udeo je iznosio 25 odsto. Osnovali su zajedničku firmu „Blok 67 asošiejts”. Ova kompanija do zemljišta je došla javnim nadmetanjem 2006. godine za 3,6 milijardi dinara. Hipo Alpe Adrija banka tada je dala garanciju, ali se Delta, zato što se posao nije obavljao u skladu sa predviđenom dinamikom, posle nekoliko meseci povukla.

Kada je Hipo banka otkupila projekat od „CEE Investmentsa”, ponudila je Delti posao, ali sada je uspostavljen odnos snaga 50 prema 50. Tako su „Delta ril estejt” i Hipo Alpe Adrija grupa postali ravnopravni akcionari „Blok 67 asošiejtsa”. Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da se u slučaju Hipo banke ne radi o klasičnim provizijama, već o odobravanju većih iznosa kredita nego što je investitoru zapravo potrebno, a koje on prisvaja unapred kao svoj profit.

"Za izgradnju neke nekretnine, na primer, potrebno je hiljadu evra po kvadratu, a investitor se zaduži kao da mu treba 1.500 evra. U startu se kreditom finansira budući profit koji, istina, opterećuje dalju otplatu kredita, ali taj investitor u startu dobije novac kojim dalje manipuliše. Banka to zna i gleda mu kroz prste. Vrlo često je banka i suinvestitor tako velikih projekata kao što su Belvil ili zgrada Ušće, pa tako izvlači profit i kroz kredite", objašnjava Bušatlija.

On kaže da "ne treba zaboraviti ni da uzimanje krosborder kredita u centrali banke ima svoju cenu. U strukturi krosborder kredita čak polovina su oni za nekretnine, 30 odsto za robu široke potrošnje, a samo 20 odsto su krediti uzeti za repromaterijale".

U beogradskim finansijskim krugovima kažu da je javna tajna da čelni ljudi banaka uzimaju proviziju za odobravanje kredita, pa tako kredit može da završi i kod onih koji ne ispunjavaju bankarske kriterijume, što je, uostalom, u osnovi svih optužbi za proneveru, pranje novca i slično na račun čelnih ljudi Hipo banke koji su sada i uhapšeni.