Milosavljevićev kartel sa pekarima

Ipak, MInistarstvo trgovine dogovorilo se sa Unijom pekara da poskupljenja hleba vrste "Sava" neće biti.

Da li je ministar trgovine Slobodan Milosavljević prekršio zakon kada je sa pekarima seo za isti sto i dogovorio se da poskupljenja hleba neće biti, a zauzvrat im dao 100.000 tona brašna iz državnih rezervi?

Da je kartel „umešen” ministra Milosavljevića nesvesno je javnosti „otkucao” Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.

Samo koji minut pošto je postignut dogovor, Pralica se pohvalio da su pekari obećali ministru da neće povećavati cenu najprodavanije vekne „sava” od pola kilograma. Dogovoreno je da cena tog hleba, koji se prodaje za maksimalno 38 dinara, ostane nepromenjena najmanje šest meseci, zbog čega bi pekari trebalo da na pozajmicu dobiju oko 100.000 tona brašna iz Robnih rezervi.

Iako je namera ministra bila dobra, zakon je povodom bilo kakvog dogovora oko cena jasan. Član 10. Zakona o zaštiti konkurencije kaže da su „restriktivni sporazumi zabranjeni i ništavni”.

Po slovu zakona, pod restriktivnim sporazumom podrazumeva se dogovor između učesnika na tržištu koji ima za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije.

Zakon, između ostalog, kaže: „Takvi dogovori mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke kojima se neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.”

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da će komisija ispitati da li su u konkretnom slučaju ministar i pekari prekršili zakon.

"Takvo ponašanje u svakom slučaju nije dobra praksa. Zakon ne dozvoljava bilo kakvo dogovaranje oko cena. Ispitaćemo šta se zaista desilo, sad ne mogu ništa da kažem", istakla je Bajalovićka.

Inače, ovo nije prvi put da se neki srpski ministar trgovine nađe sa druge strane zakona. Sličan problem pre tri godine imao je i Predrag Bubalo. Pokušavajući da smiri vruću jesen i najavljena poskupljena, ministar Bubalo je smatrao da je najbolje da sa pekarima i uljarima postigne dogovor da poskupljenja neće biti. Komisija mu je tada spočitala da je prekršio zakon, ali, koliko je poznato, za to kasnije nije odgovarao.

"Kod nas se smatra da kad država krši zakon to onda nije kažnjivo", kaže Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište. Prema njegovoj oceni, u ovom slučaju, reč je o kartelskom dogovoru ministara i pekara.

"Možda namere ministara jesu dobre, ali nije posao države da se meša u cene koje se slobodno formiraju. Bolje je da proizvođačima, na primer, smanji poreze i poboljša ambijent za poslovanje", kaže Prokopijević.

Sa njim se slaže i ekonomista Aleksandar Stevanović. "Svako dogovaranje cene između velikog broja proizvođača jeste stvaranje kartela. Ako država hoće da vodi socijalnu politiku onda građanima treba da isplati socijalnu pomoć, a ne da se sa pekarima dogovara koliko će hleb da košta", objašnjava Stevanović.