Politička pozadina sukoba u Delti

Vlasnički spor oko imovine preduzeća Jugohemija između Miroslava Miškovića i sestara – Milke Forcan i Smiljke Mileusnić-Adžić, koji će imati i svoj sudski epilog, a sada i spor oko vlasništva u Delta maksiju, najvećem srpskom trgovačkom lancu, kažu stručnjaci, ne bi uopšte bio moguć da nema političkog podteksta za tako nešto.

Miroslav Mišković je, kažu, do sada bio toliko moćan i politički „obezbeđen” da niko sa njim nije ulazio u sukob, protiv njega nije vodio nikakav spor, niti je bilo moguće da mu neko, uprkos velikim potraživanjima koje ima prema prvom čoveku Delte, aktivira menicu.

A to je učinila Milka Forcan, njegova dugogodišnja najbliža saradnica i potpredsednik Delta holdinga, koja je kao predsednik Upravnog odbora Jugohemije aktivirala menicu preduzeća Delta star, inače većinskog vlasnika Jugohemije, i time blokirala Miškovićevu firmu.

Mahmud Bušatlija, konsultant, kaže da je zanimljivo da je ovaj vlasnički sukob došao do javnosti.

"Samo pre godinu dana nikakav zahtev protiv Miškovića da ažurira plaćanje svojih obaveza, a Delta maksi kasni s plaćanjem dobavljačima od 250 dana do godinu dana, nije mogao da prođe. 'Sistem' nije hteo da prihvati taj nalog. Dobavljači koji, podrazumeva se, imaju menice nisu smeli da ih naplate, jer bi se sva država na njih 'srušila' – svi poreski, inspekcijski organi", kaže on.

Bušatlija dodaje da je "sada to neko uradio, a to može samo onaj ko je dovoljno motivisan, pri tom i oslonjen na politički sistem koji je taj nalog prihvatio".

Po njegovim rečima, zanimljivo u ovoj priči jeste to da Mišković menadžment Jugohemije – Milku Forcan i njenu sestru Smiljku koja je generalni direktor – ne tuži za zloupotrebu službenog položaja pred Trgovinskim sudom, već pred opštim, što može da ukazuje da je pred prvim izgubio podršku.

Miškovićeva tužba sudu protiv dojučerašnje najbliže saradnice, kaže, može da se protumači i kao poruka svim ostalima koji nešto od njega traže da će se s njima odlučno obračunati. Posebno zato što blokada jedne njegove firme šalje negativan signal poslovnim partnerima, i to u situaciji kada traži stranog strateškog partnera za trgovinski lanac.

Ovaj spor u Delti može da izazove i polarizaciju među strankama koje Mišković, ali i ostali preduzetnici, sponzoriše, kaže Bušatlija. Kriza je smanjila profite i para nema za sve, a ovi „politički sponzori” će se okrenuti onima koji su prema njima izdašniji.

Bušatlija podseća da je Mišković prezadužen i da su mu Bečkom inicijativom obaveze reprogramirane i nanovo uvećane za kamatu na produženo finansiranje.

"Ako finansijska kriza i ovakvi sporovi unutar poslovne zajednice donesu nešto dobro, onda će to biti detajkunizacija. Naši preduzetnici su se obogatili na trgovini i nekretninama, a sada je kriza sasekla kanal lakog zaduživanja i te obaveze se, zbog pada prometa u trgovinama, teško ispunjavaju i kapital se topi", kaže on.

Bušatlija dodaje da je „Delta paradigma tog sistema s uporištem u aktuelnoj politici. Podaci pokazuju da su od kraja 2005. godine velika preduzeća uzela 12 milijardi evra prekograničnih kredita. Po evropskim standardima, toliki novac trebalo je da 'otvori' 600.000 radnih mesta, a u našim uslovima, jer je radno mesto jevtinije, i 800.000 radnih mesta. Ti preduzetnici nisu doneli nijedno novo radno mesto".

Za državu dobro da Delta propadne

"Za državu bi bilo dobro da Delta propadne, da je kupi neko ko će otvoriti radna mesta. Bez takvih preduzetnika država bi se obračunala sa monopolom. Apsurdno je da mi u krizi, kada svuda padaju cene hrane, imamo poskupljenja. Njihove marže na uvoznu hranu su 200–300 odsto, kao i na razne strane brendove. Kod nas tek sa sniženjima dobijamo standardnu evropsku cenu, ali ni njih nema", kaže Bušatlija.

I Milan Kovačević, konsultant, smatra da u pomenutom sukobu ima i elemenata politike, ali ne na način kako je to bilo sa Karićima koji su, takođe, finansirali političke stranke, ali su u jednom trenutku poželeli i političku moć.

Kovačević ukazuje na vlasničku strukturu Jugohemije čiji je većinski vlasnik s 77 odsto udela kompanija Delta star. U ovoj kompaniji, pak, Miškovićeva firma Hemslejd sa Kipra ima 60, a američka kompanija porodice Mileusnić Form komunikejšn 40 odsto. To znači da Milka Forcan i njena sestra imaju indirektno trećinu udela u Jugohemiji. U normalnoj parnici, kaže, sud može utvrditi koliko ko ima udela, ako je nešto sporno u onome što je upisano u Centralnom registru hartija od vrednosti.

"Teško je poverovati da su Milka Forcan i njena sestra nešto radile bez Miškovićevog odobrenja. Spor je mogao nastati ako je nešto obećano, a nije ispunjeno. Ako su, međutim, njih dve nekim pravnim aktom, statutom preduzeća, dale sebi ovlašćenja da kao direktor i predsednik Upravnog odbora mogu da prenesu najvredniju imovinu Jugohemije, dve zgrade u Resavskoj ulici u Beogradu, u svoje novo preduzeće, sumnjam da će Mišković tu išta moći", kaže Kovačević.

Obe strane imaju političku zaleđinu

Afera oko Delte i sukob oko vlasništva u najvećoj srpskoj privatnoj kompaniji ne prestaje da izaziva pažnju javnosti, posebno zato što su akteri sukoba doskorašnji najbliži saradnici - čelnik Delte Miroslav Mišković i njegova nekadašnja desna ruka Milka Forcan.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže da se „spekuliše da obe strane u sporu imaju dobru političku zaleđinu“.

„Ali ja ne verujem da će se te dve političke zaleđine potući između sebe. Računam da će one, zato što to ne bi bilo dobro ni za njih, ili nastojati da se taj spor reši sporazumno, ili da ga prepuste sudovima da reše vlasništvo nad imovinom i nad kompanijama“, kaže on.

Javnost već godinama sumnja da pojedini srpski tajkuni finansiraju političke stranke i da postoje jake veze između biznisa i politike zbog čega do sada niko od državnih organa nije zadirao u poslovanje ovih biznismena, niti u način na koji je stečena imovina ovakvih imperija.

Novinarka NIN-a Ruža Ćirković podseća da je Mišković značajne političke kontakte ostvario još kao podpredsednik vlade u vreme Slobodana Miloševića, ali i da je Milka Forcan pokušala da stekne pozicije u državnim institucijama kao što je Agencija za brendiranje Srbije.

Ona podseća i da je Milka Forcan u mnogim anketama proglasavana jednom od deset najmoćnijih žena u Srbiji. „S obzirom na to šta je Tadić rekao, tajkuni ne stoje trenutno dobro. Ako imamo u vidu da je Milka član lobista Srbije, mislim da je njena pozicija trenutno bolja“, kaže Ruža Ćirković i dodaje da, iako još nije jasno da postoji politicka pozadina u ovom sukobu, smatra da ce konačnu odluku o ovom sporu doneti sudovi.