Tender za prodaju Galenike u junu

Na tenderu će biti oglašena prodaja 70 odsto kapitala te zemunske fabirke koja, prema procenama vredi između 100 i 150 miliona evra. Detalji oko prodaje „Galenike“ skoro da su precizirani, počev od toga da će tender biti raspisan najkasnije do kraja juna, pa do toga da će država prodati celokupno vlasništvo i da će prethodno odrediti minimalnu početnu cenu.

Kako list saznaje, tenderski uslovi biće izuzetno rigorozni, a prema nezvaničnim informacijama, kupac će morati da ima godišnji promet, najmanje pet puta veći od vrednosti Galenike.

Na proceni vrednosti Galenike radi se od 10. aprila, kada je Agencija za privatizaciju potpisala ugovor sa privatizacionim savetnikom - konzorcijumom dve firme Citadel i Rotšild. Rok za izradu studije je oko dva meseca, kada bi o njoj trebalo da raspravlja Vlada Srbije.

List navodi da privatizacioni savetnik još uvek nije uradio procenu kapitala, ali se špekuliše da bi Galenika mogla biti prodata po ceni od 100 do 150 miliona evra. Prema informacijama od pre šest meseci iz kruga engleskih bankara, koji su tada tvrdili da Galeniku žele farmaceutskse kompanije iz Indije, zemunska fabrika je vredela oko 200 miliona evra.

„To je i bila okvirna, realna, cena za septembar, prošle godine. Danas je to skoro upola manje, s obzirom na to da je ‘Galenika’ imala prilično lošiju godinu nego što je bila 2007“, kaže sagovornik Blica blizak jednoj od revizorskih kuća u Srbiji.

Galenika je prošle godine ostvarila neto dobit od 580 miliona dinara, dok je njena neto dobit u 2007. bila za 60 odsto veća (950 miliona dinara).

Prošle godine ta zemunska fabrika je i povećala svoje obaveze: dugoročna rezervisanja i obaveze su skočili više od tri puta, na 1,1 milijardu dinara, dok su kratkoročne obaveze duplirane, na 1,6 milijardi dinara. Pokazatelj koji obara vrednost „Galenike“ jeste i pad tržišnog učešća koje je početkom 2007. iznosilo nešto više od 26 odsto, dok je u septembru 2008. bilo blizu 21 procenat.

Prema procenama Udruženja zaposlenih i penzionera u „Galenici“ iz tog perioda, zemunska fabrika lekova je vredela blizu 220 miliona evra (bez potraživanja od RZZO-a od 137 miliona evra, koje danas ne postoji). Brend gde prednjače „brufen“, „bensedin“, „pentraksil“ i „baktrim“ procenjivao se na oko 50 miliona evra, objekti i oprema na blizu 110, zemljište 25, a patenti i licence na tridesetak miliona evra.

Potvrđena zainteresovanost Štade i Alapisa

Konačno, cena zavisi od konkurencije potencijalnih kupaca koja je, kako saznajemo, u slučaju „Galenike“ prilično ozbiljna.

U izjavi za „Novac“ Miodrag Babić, predsednik UO Hemofarma i potpredsednik nemačke STADA grupe, kazao je da je Štada zainteresovana za kupovinu Galenike.

„S obzirom na to da se već razgovaralo o novim ulaganjima, svakako da ćemo otkupiti dokumentaciju, pa ćemo analizirati celu situaciju. STADA već ima potvrdu opravdanosti opredeljenja da investira u srpsku privredu. Videćemo šta će stručnjaci koji će raditi analizu, sugerisati u vezi Galenike“, kazao je Babić.

To je isto nedavno potvrdio i Džon Georgakopulos, generalni direktor grčke kompanije Alapis koja je u Srbiju ušla pre dve godine, kupovinom Šumadijaleka. Georgakopulos je u aprilu naveo da Alapis želi da bude jedan od glavnih konkurenata na tenderu i dodao da u kupovini Galenike vidi šansu da postave dobru bazu za proizvodnju u Srbiji i širenje na zapadnom Balkanu.

Iako se špekulisalo, u toj priči nije i "Jugohemija" u vlasništvu Miroslava Miškovića, što je nedavno u izjavi medijima potvrdila i njena direktorka Smiljka Mileusnić Adžić. Mala je mogućnost da se na tenderu pojavi i izraelska kompanija "Teva" koja je kupovinom američkog "Bara" postala vlasnik hrvatske "Plive".

Privatizacija Galenike nije dobar potez?

S druge strane, u „Galenikinom“ Sindikatu „Nezavisnost“ tvrde da prodaja sada nije pravi potez.

„Bilo bi bolje da se sačeka proleće, kada ćemo imati novu fabriku i veću vrednost. Sada jedini razlog za prodaju može da bude punjenje budžeta. Kao razlog se ne postavlja ni pitanje monopola jer Galenika ne drži najveći deo tržišta lekova“, kaže Zoran Pantelić, predsednik sindikata.

Sagovornik lista dodaje da bi za državu bilo najbolje da ostane većinski vlasnik i da nađe jakog strateškog partnera. Takav potez bi, ocenio je Pantelić, značio da država ima kontrolu nad cenom lekova, i da ostali proizvođači ne bi imali mogućnost da u tu svrhu naprave lobi.

Galenika je bila privatizovana 1991. godine kada je prodata Milanu Paniću, Amerikancu srpskog porekla, ali je prodaja poništena s obrazloženjem da novi vlasnik nije ispunio ugovorne obaveze. Paniću je na temelju presude međunarodne arbitraže kao nadoknada isplaćeno 40 miliona dolara, a Galenika se ponovno našla u državnom vlasništvu.