"Reformisati penzijski sistem"

Jelašić je rekao da usaglašavanjem interesa penzionera, poslodavaca i poreskih obveznika treba da se stvori stabilan i finansijski održiv penzijski sistem.

On je dodao da je sadašnji model isplate penzija neodrživ i naveo da je od 2003. do 2008. godine država iz budžeta uplatila u Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje oko 565 milijardi dinara, što je više nego celokupni privatizacioni prihodi Srbije, koji su u istom periodu iznosili oko 502 milijarde dinara.

Uloga državnog fonda za isplatu penzija, odnosno prvog stuba penzijskog sistema, preme rečima guvernera, zbog nedevoljnog priliva sredstava svešće se u budućnosti na socijalnu pomoć, koja će biti nedovoljna za pristojan život.

U Srbiji trenutno postoji devet društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, koji predstavljaju treći stub, čija je imovina 50,13 miliona evra i u koje ulaže 2,12 odsto građana.

Najveći problem u reformi penzijskog sistema, kako je ocenio Jelašić, jeste činjenica da bi uvođenje drugog stuba-obaveznog privatnog osiguranja, zahtevalo veća ulaganja države, jer bi se pojavio još veći deficit sredstava koja se izdvajaju za penzije, pošto bi deo tih sredstava morao da se premesti u drugi stub.

"Svaki put kada sam predlago da se zagrize u tu 'kiselu jabuku' rečeno mi je da se čekaju bolja vremena. Umesto njih, očito, došlo je samo neminovno pogoršanje", ukazao je Jelašić.

Direktorka studija socijalne politike u Centru za liberalno-demokratske studije Gordana Matković kaže da je udeo invalidskih penzionera 24 odsto, a penzionera starijih od 65 godina među starosnim penzionerima svega 55 odsto.

Kako je podsetila, rashodi za penzije su proše godine iznosili 10,4 odsto BDP-a, po čemu je Srbija u vrhu među zemljama u tranziciji, zajedno sa Mađarskom, Slovenijom i Poljskom, dok je među razvijenim zemljama na dnu prema tom pokazatelju.