Busevi za Nemačku krcati, nema ovde života

Mladi, stari, oni srednjih godina, zapravo uopšte se više ne gleda na godine, jer svi odlaze. Ne samo mladi koji su tek završili školu ili fakultet. Odlaze i oni koji su u Hrvatskoj već 15 do 20 godina radili, piše portal Index.

Tako smo zatekli nekoliko porodica iz kojih majka odlazi, a deca ostaju u Hrvatskoj s očevima. Majke suznih očiju, kojima rastanak s decom i te kako teško pada, nisu bile raspoložene za izjave, a kasnije smo saznali kako su one te koje prvo odlaze da rade i izvide situaciju kako bi potom povele i celu porodicu.

Bilo je i onih koji već godinama žive i rade napolju. Jedna od njih je 30-godišnja Arijana iz Kutine. Njena je priča vrlo interesantna. Ona živi u Hongkongu, njen brat u Holandiji, a sestra koju je došla da isprati,poslednjih šest godina živi u Francuskoj. Roditelji im pak i dalje žive u Kutini.

"Roditeljima je teško jer svi živimo u inostranstvu vani, ali nastojimo da je za svaki praznik neko od nas u Hrvatskoj. S godinama su se već navikli, razumeju nas i znaju da tamo imamo više mogućnosti i bolju priliku za uspeh", započela je priču Arijana, koja se ove godine iz Hongkonga, gde živi poslednje dve i po godine, planira vratiti u Evropu. Najverovatnije će to biti Češka, gde će njen suprug poreklom Britanac dobiti premeštaj s kompanijom za koju radi.

Zbog porodice s kojom je veoma bliska i povezana, ona i suprug se žele vratiti u Evropu kako bi svi skupa bili bliže. Iako će i dalje živeti svako na svom kraju Evrope, barem će kaže, svi biti na istom kontinentu.

"Iako sad živimo u Hongkongu, i dalje nastojimo što češće dolaziti u Hrvatsku. Sad smo svi bili zajedno i došli smo ispratiti sestru koja se vraća u Francusku, gde radi poslednjih šest godina. Poslednji od nas Hrvatsku je napustio moj brat pre dve godine kad je otišao u Holandiju raditi na građevini. U Hrvatskoj nije mogao naći posao. Neko vreme je radio kao sezonac na moru, ali ostatak godine nije imao posao. Sad je u Holandiji, gde radi već dve godine", završila je priču Arijana, koja dodaje kako je u inostranstvu lakše napredovati nego u Hrvatskoj. Smatra kako se i u Hrvatskoj može uspeti, ali za to je dodala je, potrebno mnogo više truda, pozitive i psihičkog rada, nego što je potrebno tamo.

A dok je čekao bus za Minhen, porazgovarali smo i s 33-godišnjim Varaždincem Mariom. On je "sveže" zaposlen u Nemačkoj ,gde je otišao pre 2va i po meseca i radi u jednoj fabrici auto-delova i izuzetno je zadovoljan.

"Dobro mi je, firma mi plaća smeštaj i put, a ja plaćam samo hranu. Uz to za upola manje rada zaradim dva puta više nego što sam u Hrvatskoj. Kompanija mi je udaljena svega 1,5 kilometar od mesta gde stanujem i začas sam tamo biciklom tako da nemam nekih troškova. S druge strane u Hrvatskoj sam radio osam godina na moru na građevini i to je bilo loše. U inostranstvu je sve uređeno, plaća se uredno staž, penzijsko i sve što treba. Nije kao u Hrvatskoj da te ne prijave. Uostalom i svi moji prijatelji su otišli negde u inostranstvo raditi pa bi preporučio svima da odu van jer je u Hrvatskoj sranje", kazao je Mario.

S nama je porazgovarala i Zagrepčanka Ivana. Ona je s dve kćeri, od kojih jedna ide u 2., a druga u 7. razred osnovne škole, čekala polazak autobusa za Minhen, gde žive poslednjih pet meseci, a suprug joj onde radi već godinu i po.

"Prvo je suprug otišao da radi i sve izvidi, a pre pet meseci smo se i mi preselile. Sad smo bile u Hrvatskoj na godišnjem odmoru i zvali su me iz Nemačke da mi ponude posao medicinske sestre u staračkom domu", započela je priču Ivana, koja je i u Zagrebu radila kao medicinska sestra.

Odlukom o preseljenju u Nemačku vrlo je zadovoljna, a i devojčice su joj se, kaže, odlično uklopile u sredinu i brzo naučile jezik. Kao najveći problem pri preseljenju u Nemačku navodi pronalazak stana.

"Premalo je stanova, a puno je ljudi ,pa stanodavci postavljaju određene uslove koji se moraju zadovoljiti. Gledaju kakav imate ugovor na poslu, je li posao za stalno ,pa imate li decu. Uglavnom, mi smo jako zadovoljni tamo. Glavni cilj preseljenja bile su nam finansije. Velika je prednost što u Nemačkoj možeš raditi koliko želiš. Tamo možeš raditi na primer 50, 60, 70 odsto radnog vremena. I naravno puno radno vreme. Isto tako je dobro što možeš raditi i dodatni posao koji je uz glavni posao, neoporeziv. Takođe za glavni posao imaš pravo na plaćeni godišnji. Kako god jako smo zadovoljni, imamo puno više mogućnosti za bolju zaradu i napredak", zaključila je Ivana.

I dok u Hrvatskoj trenutno pljušte predizborna obećanja političara koji po običaju obećavaju brda i doline, građani sve više pakuju kofere i odlaze u potragu za boljom budućnošću preko granice.