Spoljni dug Hrvata 113 odsto BDP-a

Prema najnovijim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), bruto spoljni dug je u junu zabeležio pad na mesečnom nivou drugi mesec zaredom, i to za 345 miliona evra, odnosno 0,7 odsto, preneo je Tportal.

Analitičari Rajfajzen banke Austria (RBA) upozoravaju da je ukupan spoljni dug i tokom drugog ovogodišnjeg tromesečja nastavio s rastom na godišnjem nivou. Oni navode da stope godišnjeg rasta ukupnog spoljnog duga datiraju još od kraja 2013, s tek jednom izuzetkom u aprilu prošle godine. Tako je krajem juna, u odnosu na isti mjesec 2014, spoljni dug bio viši za 2,5 milijarde evra ili 5,4 odsto, dok je u odnosu na kraj prošle godine porastao za gotovo 2,3 milijarde evra ili 4,8 posto.

Obaveze prema inostranim poveriocima najviše su porasle u sektoru opšte države, čiji je spoljni dug krajem juna iznosio 16,3 milijarde evra, što je za 34,1 milion evra ili 0,2 posto više u odnosu na maj, ali i 2,0 milijarde evra ili 14,1 posto više nego u junu prošle godine.

"Tako je krajem juna država zauzela visoko drugo mesto, s udelom od 33,4 posto, u ukupnom bruto inostranom dugu. Povećala je taj udeo za 0,3 procentna poena u odnosu na prethodni mesec", poručuju iz RBA.

Dodaju i kako je, šire gledano, ukupna bruto spoljna zaduženost javnog sektora dostigla 19,6 milijardi evra pa je krajem juna činila preko 40 posto ukupnog bruto inostranog duga Hrvatske.

Spoljni dug privatnog sektora je, pak, krajem drugog tromesečja iznosio 29,3 milijarde evra, što je 250 miliona evra ili 0,8 posto niže u odnosu na maj.

Analitičari RBA navode da je u junu primetan nastavak trenda razduživanja privatnog sektora prema inostranstvu i na godišnjem nivou, u odnosu na isti mesec lane, spoljni dug privatnog sektora je niži 0,9 posto, odnosno 281 milion evra, što je dominantno posledica razduživanja finansijskog sektora.