Gligorov: Linearni rez pogrešan

Gligorov objašnjava da bi takvo rešenje povećalo nepravičnost i loše uticalo na motivisanost radnika, a u slučaju penzija dodatno bi osiromašilo najugroženije građane.

"Linearna rešenja izgledaju najlakša, jer postoji privid da se svi tretiraju jednako. A to nije tačno. Postići će se da svi budu nezadovoljni, što može da izgleda kao politički najjeftinije, ali će se povećati već postojeće nepravičnosti, što će delovati negativno i na efikasnost i na radnu motivisanost", rekao je Gligorov. Plata je naknada za rad, dodaje on, pa bi u skladu s tim i njen iznos trebalo da se uskladi s tim koliko je konkretna osoba produktivna.

On smatra da linearno smanjivanje svakako neće moći da se primeni kod penzija, jer kako kaže, ima dosta veoma malih penzija i to bi povećalo nemaštinu i socijalne probleme.

"Naknade za rad i penzije bi trebalo utvrditi kroz reformu javnog sektora i socijalnih transfera, što nije kratkoročna stvar", rekao je Gligorov.

Kako će i koliko primanja biti smanjena videće se u rebalansu budžeta za 2014. čije je donošenje najavljeno za ovaj mesec, a Gligorov upozorava da bi smanjenje plata i penzija moglo da dovede do recesije.

Problem bi, prema njegovim rečima, mogao biti i dublji, ako i u narednom periodu izostane privredni rast. To bi, smatra on, moglo da dovede i do novog smanjenja primanja zaposlenih u javnom sektoru. "Samo smanjenje plata će uticati recesiono, mada nije jasno koliko tačno. Ako bi privredni rast izostao i u sledećim godinama, onda bi fiskalni problemi ostali isti ili bi se pogoršali. Onda bi bile potrebne dodatne mere štednje, što bi značilo da bi se stanje, socijalno i privredno, pogoršalo", rekao je Gligorov.

Najveći pozitivan uticaj na privredni rast javne potrošnje on vidi u javnim ulaganjima, jer kako kaže, to pre svega znači neposredno zapošljavanje.

Pozitivan uticaj bi, dodaje, imalo i smanjenje neposrednih poreza i doprinosa, posebno na rad, jer se time, prema njegovim rečima, podstiču privatna potrošnja i investicije.

Negativno bi, međutim, dodaje Gligorov, na rast uticalo eventualno povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV), koje je Fiskalni savet pominjao kao opciju ukoliko plate i penzije ne budu smanjene za 15 odsto, jer smanjuje potrošnju i investicije.

"Samo povećanje PDV-a nije neko rešenje, jer smanjuje domaću tražnju, mada to zavisi od toga koliko se novaca može prikupiti, zbog otežane naplate poreza, i na šta će se taj novac potrošiti. Ako se tim novcem pokrivaju gubici, onda ništa. Dodatan problem bi, u tom slučaju, moglo da bude i ubrzanje inflacije, što bi moglo da utiče na centralnu banku da i dalje ima visoku referentnu kamatu kako ne bi došlo do pritiska na dinar", zaključio je Gligorov.