Merkel: Neću Grčku van zone evra

"Ja neću učestvovati u pokušajima da se Grčka istisne iz evro-zone", rekla je Merkel.

Merkel je istakla uverenje da nema alternative za nužne strukturalne reforme u Grčkoj i ukazala da je "problem i to što politički sistem u Grčkoj dugo nije stvorio transparentnost o stvarnom ekonomskom položaju zemlje".

Kao dalji problem navela je "zatvorenost mnogih zanimanja i tržišta rada" i ukazala da Nemačka iz iskustva zna da samo otvorenost stvara veće šanse za sve. Konzervativna šefica nemačke vlade je istakla da "niko ne želi da Grčkoj spolja nametne reforme", ali da "na kraju krajeva nema drugog puta nego što su reforme i promene" jer Grčka "mora da uspe da ponovo stane na noge".

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je istakao da je Nemačka spremna da veoma brzo reaguje ukoliko grčke partije i pregovaračka trojka u Atini postignu dogovor. On je najavio da je Bundestag spreman da odluku o brzoj pomoći Grčkoj donese i i na vanrednom sastanku naredne nedelje, kada po planu nisu predvidjena zasedanja.

U tom slučaju nužna bi bila dva glasanja - o kreditima za pomoć Grčkoj od 100 milijardi evra, i o garancijama od oko 30 milijardi za privatne poverioce koji bi, za slučaj otpisa duga Grčkoj, trebalo da dobiju nove, dugoročne obveznice. Ova garancija išla bi preko evropskog finansijskog zaštitnog mehanizma EFSF o kojem Bundestag takođe tek treba da glasa.

Grčke stranke, kao i trojka koju čine predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije, pregovaraju o reformama nužnim za odobravanje dalje pomoći toj teškoj zaduženoj zemlji.

Grci pregovaraju da izbegnu bankrot

Koalicioni lideri Grčke pregovaraju o sporazumu o daljim strogim merama štednje koje su uslov za obezbeđivanje novog paketa inostrane pomoći za spasavanje koji će odlučiti da li će ta zemlja idućeg meseca izbeći preteći bankrot.

Ti pregovori su bili odloženi na tri dana kako bi se dobilo vreme za iscrpljujuće pregovore sa inspektorima Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, od čijeg odobrenja zavisi nastavak isplata vitalnih tranši iz međunarodnog zajma za spasavanje Grčke. Grčka bez tih isplata ne bi imala dovoljno novca za otplatu velikog duga koji dospeva 20. marta, što bi dovelo do bankrota Atine koji bi poslao talase šokova širom finansijskih tržišta i svetske ekonomije.

Tri pomenute institucije, poznate kao trojka, zahtevaju od Grčke novo kresanje plata i penzija u privatnom sektoru, nova otpuštanja u javnom sektoru i smanjenja izdataka za zdravstvo, penzije i odbranu da bi odobrile novi paket za spasavanje od 130 milijardi evra (170 milijardi dolara).

Ti zahtevi trojke su žestoko razljutili radničke sindikate koji su juče održali generalni štrajk.

Atina, međutim, ima minimalan prostor za manevar, jer će bez zajmova za spasavanje bankrotirati u martu, kada joj dospeva na otplatu 14,5 milijardi evra (19 milijardi dolara) duga.