Boravak u prirodi, hvatanje insekata i ušteda sveća razlozi zbog kojih pomeramo sat

Zimsko računanje vremena počelo je u noći sa subote, 29. oktobra, na nejelju, 30. oktobra, kada su se kazaljke pomerile sat vremena unazad. Letnje računanje vremena završava se 30. otrobra u tri sata ujutro, kada će se pomeranjem za jedan sat unazad vreme računati kao dva sata.

Zimsko računanje vremena počinje zadnjeg oktobarskog vikenda, a završava se poslednjeg vikenda u martu, kada pomeranjem kazaljki za jedan sat unapred ponovno počinje letnje računanje vremena.

Evropski parlament podržao je još u martu 2019. godine predlog Direktive kojom se od 2021. na visini EU-a ukida polugodišnje pomeranje sata, a zemljama članicama prepušta odluka o odabiru letnjeg ili zimskog računanja vremena. Ali to pitanje je ostalo u Savetu EU, pa će se i 2022. nastaviti kao i ranije – kazaljke se pomeraju za jedan sat unazad sa subote na nedelju.

Čini se da u okolnostima nedavnih kriza, od pandemije koronavirusa do rata u Ukrajini i energetske krize, dogovor zemalja članica EU po ovom pitanju nije prioritet.

Istraživanja pokazuju da se zbog pomeranja sata ljudi uglavnom osećaju lošije i pate od poremećaja tzv. cirkadijalni ritam, imaju veće probleme sa spavanjem i osećaju se umorno. Deca i stariji su najviše pogođeni.

U poljoprivredi, promena sata negativno utiče na prinose useva i dobrobit životinja i remeti bioritam stoke, što, na primer, utiče na mužu krava.

Od geografskog položaja zemlje zavisi da li će izabrati stalno letnje ili zimsko računanje vremena.

Na primer, kada bi sve zemlje iz srednjoevropske vremenske zone usvojile stalno letnje računanje vremena, u Belgiji, Holandiji i Danskoj sunce ne bi izlazilo do sredine jutra zimi, a u severozapadnoj Španiji oko 10 sati.

U slučaju izbora zimskog računanja vremena, sunce bi leti izlazilo u tri sata ujutru na istoku Poljske.

Kako je počelo?

Političar Bendžamin Frenklin je 1784. godine prvi došao na ideju pomeranja vremena. On je smatrao da će ljudi uštedeti na svećama ako ustanu sat vremena ranije. Nije bio jedini koji je tako razmišljao.

Džordž Vernon Hadson, novozelanski entomolog i astronom, je 1895. predložio da se kazaljke pomeraju čak dva sata unapred jer mu je trebala sunčeva svetlost kako bi poslepodne mogao da sakuplja insekte. Tako je razmišljao i Britanac Viliam Vilet, graditelj i ljubitelj golfa i boravka u prirodi. Mislio je da bi pomeranje kazaljke unapred omogućio ljudima da više vremena provode u prirodi.

Ideja je realizovana

Tako je tokom Prvog svetskog rata njegova ideja realizovana. Razlog je bila ušteda energetskih resursa tokom ratovanja. U Evropi je to prvo uradila Nemačka, a zatim i Velika Britanija, Rusija i SAD.