Zvali su ga Đorđe Amerikanac:Džordžu Musulinu sudili zbog četnika, u Srbiju se nije vratio zbog Tita

Regrutovan je zbog porekla, poznavanja običaja i kulture, kaže za B92 njegova ćerka Džoen Musulin de la Riva.

Maja 1944. godine postavljen je za komandanta misije Halijard. Drugog dana avgusta 1944. godine u pratnji svoje "desne ruke" Majkla Rajačića i radio-telegrafiste Artura Džibilijana padobranima su se spustili u zapadni deo Pranjana.

"Musulin je skočio nekoliko metara dalje od cilja i upao pravo u kokošinjac", kaže njegova ćerka. Rajačić se upleo padobranom u drvo, a Džibilijan je upao u gomilu blata.

(foto: porodièna arhiva)

Džordž je oko vrata nosio lančić sa krstom, koji se iskrivio prilikom prizemljenja.

Uz pomoć Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Mihailovića, kao i seljana odmah su zajedno počeli da rade na improvizovanoj pisti na Galovića polju.

"Nama iz porodice nikada nije puno pričao o učestvovanju u ovoj misiji. Ali je na druženjima s prijateljima iz službe pričao o Titu i Draži Mihailoviću, a ja sam to slušala. Uvek su komentarisali odluku Velike Britanije da se prekine podrška Draži Mihailoviću i četnicima i da se podrži Tito", priča Džoen.

(foto: porodièna arhiva)

Tokom boravka u Pranjanima zbližio se sa Srbima koji su ga videli kao jednog od njih. A on to i jeste bio, kaže njegova ćerka. Ne samo po poreklu, nego i po ljubavi prema Srbima i Srbiji.

"Bio je Amerikanac, ali i pravi Srbin. Ponosna sam na mog oca i na njegovu ulogu u ovoj misiji i zahvalna Draži Mihailoviću i njegovim četnicima, kao i meštanima koji su žrtvovali toliko toga da bi spasili oborene vazduhoplovce. Predsednik SAD Hari Truman je odlikovao Mihailovića za zasluge u ovoj misiji, ali je priča, na žalost, mnogo godina bila tajna iz političkih razloga ", priča naša sagovornica.

(foto: porodièna arhiva)

Džordž je 27. avgusta poleteo iz Pranjana završavajući svoju misiju.

"Zbog ove misije Musulin je umalo osuđen jer je, bez odobrenja, zajedno sa vazduhoplovcima evakuisao i nekoliko četnika. Zbog toga je povučen s misije. A nakon što je OSS završila istragu i utvrdila da je postupao u skladu sa zakonom oslobođen je optužbe", priseća se.

Nagrađen je Legijom za zasluge. Nakon misije Halijard nastavio je sa zadacima u Indiji, Burmi i Kini. Vojnu karijeru završava 1946. godine kada je počeo da radi za kancelariju mornaričke obaveštajne službe. CIA ga je regrutovala 1950. Bio je deo tima za regrutovanje i obuku protivnika kubanskog režima Fidela Kastra. Penzionisao se kao radnik CIA 1974. godine.

Džordž Musulin ili Đorđe Amerikanac umro je u bolnici 1987. godine i sahranjen je na vojnom groblju u Arlingtonu.

(foto: porodièna arhiva)

"U Srbiju se nikada nije vratio zbog Tita", kaže Džoen Musulin de la Riva, koja je njegovu životnu priču ispričala u video-snimku ispod teksta.

Podsetimo, operacija Halijard je najuspešnija spasilačka misija u istoriji, tokom koje je evakuisano više od 500 srušenih savezničkih vazduhoplovaca iz Srbije. Oni su spaseni zahvaljujući hrabrosti srpskog naroda i Jugoslovenske vojske u otadžbini, kojom je komandovao Draža Mihailović. Ona je simbol prijateljstva i savezništva Srba i Amerikanaca.

Obeležavanje ove vazdušne operacije organizuje Fondacija misija Halijard na čijem je čelu Džon Kapelo. Ove godine se obeležava 75 godina od ove velike spasilačke misije.

(foto: porodièna arhiva)

* Autor video-materijala je Bojan Dragićević, animaciju je radio Igor Vujčić. Napravljen je uz saradnju s Ministarstvom kulture i informisanja Vlade Srbije.