Akvarijum sa slatkom ili slanom vodom?

Međutim, troškovi i stvari koje treba razmotriti kada prvi put postavljate ovaj tip akvarijuma mogu biti zastrašujući za početnika, a slatkovodni akvarijum je generalno jednostavniji izbor kada je u pitanju vaš prvi akvarijum. Postoji nekoliko osnovnih razlika koje treba razmotriti kada birate između ova dva tipa.

Voda
Najočiglednija razlika između slatkovodnog i morskog akvarijuma je dodavanje soli u vodu. Slatkovodnom akvarijumu je potrebna samo čista nehlorisana voda. U akvarijume sa slanom vodom treba dodati morsku so koja se može kupiti u prodavnicama opreme za akvarijume.
Za razliku od kuhinjske soli (natrijum hlorid), morska so sadrži široku raznovrsnost rastvorljivih minerala koji su neophodni za morski život. Dostupne su različite vrste morskih soli i vaš izbor može zavisiti od vrste koju želite da gajite. Hidrometar se koristi za merenje količine soli u vodi. Kada akvarijum dostigne odgovarajuću količinu soli, može se dopuniti sa slatkom vodom, osim ako ne zamenite vodu; iako će sama voda isprati, so neće.

Filtracija
Većini slatkovodnih akvarijuma je potrebna neka vrsta filtera – često kombinacija vazdušnih ili vodenih pumpi i podloge za filtraciju kao što su sunđeri, ugljenik ili šljunak. Pored toga morskim akvarijumima je potreban skupljač proteina, takođe poznat kao frakcionator pene. Ovi uređaji koriste mehuriće da naprave penu i uklone zagađivače iz vode koji su premali da bi se uklonili običnim filterima. Oni su potrebni da bi održali odgovarajući hemijski sastav vode u akvarijumu – morske vrste su osetljivije na azotni otpad od slatkovodnih vrsta.

Živi kamen iz okeana je vrsta filtracije koja je postala popularna čak i u najjednostavnijim morskim akvarijumima. Komad odavno izumrlog korala služi kao dom različitim algama i majušnim organizmima koji pomažu pri prečišćavanju vode, prerađuju biološki otpad i stabilizuju hemijski sastav vode. Pored toga dobro naseljen živi kamen će sprečiti razvoj suvišnih algi u vašem akvarijumu. Zbog potreba živog kamena i drugih vrsta koje se hrane ostacima iz filtera većini morskih akvarijujma je takođe potrebna „powerhead“ pumpa da poveća kretanje vode. Cirkulacija vode je neophodna vrstama koje se hrane ostacima iz filtera i sprečava stagnaciju; međuim pazite da ne uništite male ili vrste koje se sporo kreću.

Bioti
Okean je mnogo veći i mnogo stabilniji od prosečnog jezera ili reke i zbog toga su morske vrste mnogo osetljivije na promene u njihovoj okolini od slatkovodnih vrsta. Trebalo bi da se odrede optimalne temperature za svaku vrstu i da se pomno prate. Merenja hemijskog sastava vode, kao na primer pH, fosfata, nitrata, kalcijuma i drugih bi trebala često da se izvode u novom akvarijumu a povremeno u već postavljenom akvarijumu. Beskičmenjaci kao što su puževi, anemone i korali su čak manje sposobni od riba da se adaptiraju na promene u kvalitetu vode.
Veći akvarijum će uvek obezbediti akvaristi početniku više slobode, jer će veća količina vode apsorbovati i smanjiti varijacije u temperaturi i hemijskom sastavu vode. Za početnički slatkovodni akvarijum dobra veličina je tank od 20 galona, ali za prvi akvarijum sa slanom vodom, više se preporučuje 30 galona ili još veći akvarijum.

Pored dodatnog troška zbog opreme i većeg akvarijuma, morski akvaristi treba da znaju da su vrste koje žive u slanim vodama obično mnogo skuplje od slatkovodnih. Međutim cena i osetljivost morskih ribica je odličan razlog da se investira u kvalitetnu opremu i odgovarajuću veličinu akvarijuma. Imajte na umu takođe i to da morskim ribama odgovara da ih ima manje u akvarijumu za razliku od slatkovodnih riba, tako da će morski akvarijum imati manje riba nego slatkovodni iste veličine.

Akvarijumi sa bočatom (slankastom) vodom
Postoji treća, manje poznata solucija u debati o slatkovodnim i morskim akvarijumima: akvarijum sa bočatom vodom. On simulira ambijent kakav je u močvarama, rekama i ušćima gde se u okean uliva slatka voda i gde je salinitet razređen. Vrste iz ovakvih sredina (kao što je npr. glavoč) mogu bolje od slatkovodnih ili morskih vrsta da podnose varijacije u salinitetu i kvalitetu vode.

Akvarijumi sa bočatom vodom u suštini koriste istu opremu kao i slatkovodni, dodaje se samo morska so i hidrometar da meri određenu dubinu. Ne mogu se naći u svim prodavnicama akvarijumske opreme vrste koje žive u bočatim vodama, ali neke se mogu držati u slatkovodnim uslovima i polako se aklimatizovati na salinitet bočatih voda.