Kad se ministarka zdravlja onesvesti: Snimak postao viralan, a uzrok nije bezazlen VIDEO

Na snimku koji se velikom brzinom širi internetom može se videti Elisabet Lan, koja je tek nedavno postala ministarka zdravlja u kabinetu premijera Ulfa Kristersona, kako polako pada napred dok sluša drugog govornika na konferenciji za novinare u utorak.

Ostali političari na bini, uključujući i premijera Kristersona, kao i nekoliko novinara, odmah su pritrčali Lan, koja je delovala onesvešćeno nakon što je oborila svoj providni pult.

Prema lokalnim izveštajima, Elisabet Lan je odmah dobila pomoć od državnog obezbeđenja koje je bilo prisutno, a potom se vratila na binu gde je svoj pad objasnila "padom nivoa šećera u krvi".

Nije jasno da li je Lanova nakon incidenta potražila medicinsku pomoć, ali se ne čini da je ozbiljnije povređena, uprkos nezgodnom padu.

Ovo je svakako važna nedelja za ministarku, koja je imenovana na istaknutu funkciju nakon što je njena prethodnica, Acko Ankarberg Johanson, podnela ostavku ranije ove nedelje.

Može se reći da je Lan skrenula pažnju na sebe svega nekoliko minuta nakon preuzimanja nove dužnosti. Za sada bi možda bilo najbolje da se malo odmori.

• Alkohol utiče na nivo šećera u krvi, posebno je loša jedna kombinacija
• Ovaj simptom visokog šećera u krvi nikada nemojte da ignorišete
• Ova namirnica neočekivano diže šećer u nebesa

Šećer u krvi, ili glukoza, osnovni je izvor energije za stanice u telu.

Glukoza se dobija iz hrane koju jedemo, posebno iz ugljenih-hidrata poput hleba, testenine, voća i šećera. Nakon što se hrana razgradi u probavnom sistemu, glukoza ulazi u krvotok gde je prenosi do stanica uz pomoć hormona insulia koji se proizvodi u gušterači.

Šećer u krvi važan je jer omogućuje telu da pravilno funkcioniše. Hrani mozak, mišiće i sve organe, pružajući energiju potrebnu za svakodnevne aktivnosti. U normalnim okolnostima, telo održava raspon glukoze u krvi od 3.9 do 6.1 mmol/L. Nakon 60. godine, raspon  glukoze malo raste i kreće se od 4.56 do 6.38 mmol/L. Kod dece i adolescenata, u većini slučajeva, referentne vrednosti nešto su niže - od 3.33 do 5.55 mmol/L.

Povišeni raspon šećera jasan su znak hiperglikemije koja može biti okidač za nastanak dijabetesa. Takođe, one mogu izazvati oštećenja krvnih žila, živaca i organa. WebMD upozorava da je zanemarivanje čak i najmanjih odstupanja od norme opasno za zdravlje. Glavni simptomi hiperglikemije su neobjašnjivi umor, zamagljen vid, prečesto mokrenje i suva koža.

Nizak raspon šećera ili hipoglikemija pojavljuje se koncentracijama glukoze u krvi ispod 3.9 mmol/L. Ta je pojava mnogo ređa, ali može dovesti do gubitka svesti i moždanog udara. Hipoglikemija može biti posledica raznih zdravstvenih stanja, uključujući oštećenja bubrega i jetre. Oni koji pate od hipoglikemije osećaju jaku slabost, vrtoglavicu, glavobolje i drhtanje.

Šta je hipoglikemija?

Prof. dr Katarina Lalić kaže da hipoglikemija predstavlja sniženje nivoa šećera u krvi i suprotno od povišenog nivoa šećera u krvi, što je najčešća manifestacija u dijabetesu, prenisi Stetoskop.

Hipoglikemije predstavljaju jako niske vrednosti šećera u krvi koje se definišu kao vrednosti šećera manje od, da uzmem neku brojku koja je jednostavna, manje od 3 mm na litar, znači tri te jedinice kojima se meri šećer u krvi. 

Hipoglikemije ili nizak nivo šećera u krvi su jako česte, posebno kod pacijenata sa dijabetesom i predstavljaju komplikaciju najčešće insulinske terapije. Shodno tome, javljaju se najčešće kod pacijenata koji su na insulinskoj terapiji, mada uopšte nisu retke ni kod pacijenata koji uzimaju tablete za lečenje svoje osnovne bolesti, odnosno dijabetesa.