Direktorka Farmaceutske komore Srbije za B92.net: Predložili smo vakcinaciju u apotekama

Uloga farmaceuta u čitavom zdravstvenom sistemu je veoma bitna, jer su oni produžena ruka lekara i medicinskih sestara. Njihovoj edukaciji, što boljem i efikasnijem radu doprinosi Farmaceutska komora Srbije zajedno sa direktorkom Tatjanom Šipetić.

Šipetićeva je istakla da i bez pandemije kovida 19 potrošnja lekova iz godine u godinu raste, a da je posledica toga starija populacija sa udruženim hroničnim bolestima, ali i broj zaraženih kovidom 19, koji je ove godine bio veliki.

"To je neminovno dovelo do povećane potrošnje lekova, posebno onih iz protokola za lečenje kovida 19, ali i značajno veće potražnje za vitaminima i mineralima", dodala je ona.

Potrošnja antibiotika i kortikosteroida iz protokola za lečenje infekcije izazvane kovidom 19 je očigledno porasla, te ističe da veliki broj obolelih i talasi povećanog zaražavanja diktiraju i samu potrošnju.

Građani su, kaže Šipetićeva, tokom godine tražili dijetetske suplemente koji se koriste za jačanje imuniteta. Navodi da su u pitanju kombinacije vitamina i minerala, odnosno vitamin C i vitamin D.

"Sama potrošnja se menja u skladu sa epidemiološkom situacijom. Po informacijama magistra farmacije iz apoteka u poslednja dva meseca pala je potrošnja suplemenata za jačanje imuniteta, a raste potrošnja vitamina i minerala koji se koriste za različite dugotrajne zdravstvene probleme koji su posledica preležane infekcije kovidom 19", objasnila je Šipetićeva za B92.net.

Uzimanje lekova na svoju ruku vodi ka otpornosti na antibiotike

Foto:EPA/ JORGE TORRES

"Uvek naglašavam koliko je opasno piti lekove na svoju ruku. Suština racionalne upotrebe lekova jeste izbor odgovarajućeg leka za određenog pacijenta, kako bi postigli očekivani terapijski efekat. To se upravo odnosi i na antibiotike, gde je njihov pravilan izbor, u skladu sa vrstom i težinom infekcije, uključujući adekvatno doziranje i način primene, od ključnog značaja za uspeh terapije", kazala je ona.

Dodaje da samoinicijativno korišćenje antibiotika, kao i nepridržavanje propisane dužine terapije i doze, vodi ka globalnom problemu pojave otpornosti na antibiotike, kada oni gube sposobnost da ubiju mikroorganizme ili spreče njihov rast i razmnožavanje.

"Zato je odgovorno ponašanje i pacijenata i zdravstvenih radnika izuzetno važno, posebno u trenutnim uslovima", poentirala je Šipetićeva.

Ona navodi da je Farmaceutska komora Srbije razvila standardizovanu uslugu prilikom izdavanja antibiotika, koja se trenutno sprovodi u okviru pilot-projekta, u više od petsto apoteka u Srbiji.

"Naš cilj je da pacijentima, davanjem usmenih i pisanih informacija pomognemo da pravilno koriste svoju terapiju, kao i da ih informišemo o posledicama koje nepotrebna i nepravilna upotreba istih može imati po njihovo zdravlje", obrazložila je ona. Pandemija je, kaže Šipetićeva, stavila na test čitav zdravstveni sistem, uključujući i velika očekivanja usmerena prema apotekarskom sektoru.

"Preko 7.000 mojih kolega je na prvoj liniji borbe protiv pandemije, uvek dostupni i spremni da pomognu u zaštiti zdravlja pacijenata, što zahteva često nadljudske napore. Bili smo najdostupniji zdravstveni radnici, i imali različite uloge, od davanja saveta vezano za prevenciju, jačanje imuniteta, adekvatnu zaštitu, preko obezbeđivanja kontinuiranog snabdevanja do samog izdavanja terapije, praćenja zdravstvenog stanja pacijenata i pomoći nakon preležane bolesti", rekla je ona.

Opterećenje se, kaže ona, ne smanjuje, te su sada, pored novozaraženih, u fokusu i pacijenti sa dugotrajnim simptomima nakon preležane infekcije. Olakšavajuća okolnost u odnosu na početak pandemije je, po rečima Šipetićeve, to što se o bolesti sada zna mnogo više, pa je onda i lakše pružiti pomoć pacijentima.

Informacije o postkovidu i u apotekama

Sa željom da pomognu pacijentima sa postkovid sindromom na što bolji način, Farmaceutska komora Srbijie je organizovala program edukacije farmaceuta za postkovid savetovalište.

"Prva edukacija organizovana je početkom decembra uz prisustvo blizu 500 magistara farmacije, koji će i učestvovati u razvijanju ove usluge. Da bi razumeli pacijente, njihove probleme i pomogli im na najbolji način bilo je neophodno da se magistri farmacije upoznaju sa strukturom usluge koja obuhvata definiciju termina post-kovid sindroma i simptoma koji ga prate, kao i preporuke za njihovo prevazilaženje" objasnila je Šipetićeva.

Dostupne studije su, kaže ona, pokazale da čak 80 odsto pacijenata razvije jedan ili više dugotrajnih simptoma koji su brojni i traju mesecima.

"Među najčešćima se nalaze opšta slabost, hroničan umor, malaksalost, nedostatak vazduha, suvi kašalj, otežano gutanje, bol ili stezanje u grudima, lupanje srca, poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolje, dugotrajan gubitak ili izmenjenost čula ukusa i mirisa, opadanje kose, anksioznost, depresija", kazala je Šipetićeva.

"Pacijentima će biti pružena edukativna usluga, zasnovana na naučnim dokazima, uz traženje konkretnih rešenja za saniranje simptoma, obnovu sluzokože, kože, funkcionalni oporavak čula i organa, kao i pomoć u održavanju mentalnog, respiratornog i kardiovaskularnog zdravlja. Uopšteno, bićemo posvećeni dugotrajnoj brizi o zdravlju pacijenata koji su preležali kovid 19. Apoteke u kojima se pruža ova usluga biće posebno označene", naglasila je Tatjana Šipetić. Farmaceutska komora Srbije je prepoznala i opasnost po mentalno i fizičko zdravlje zaposlenih u apotekama usled preopterećenosti nakon pandemije, pa je organizovala i vebinare koji su manjenjeni farmaceutima da bi se što lakše organizovali i izborili sa svakodnevnim izazovima.

"U saradnii sa Vesnom Kostić, specijalistom kliničke psihologije, organizovali smo 12 vebinara sa ciljem pružanja podrške i pravih informacija o načinima prevazilaženja emocionalnih problema nastalih kao posledice izgaranja na poslu, mobilizacije unutrašnjih psiholoških kapaciteta i njihovog usmeravanja ka očuvanju mentalnog zdravlja u uslovima pandemije. Broj slušalaca je rastao iz nedelje u nedelju i dobili smo brojne pohvale od kolega za izabrane teme. Ovi vebinari su nam pomogli da shvatimo šta nam se dešava, kako da pomognemo sebi, članovima svoje porodice, svojim kolegama u kolektivu, i kako da razumemo i pomognemo svojim pacijentima", objasnila je Tatjana Šipetić.

Vakcinacija u apotekama?

Foto:EPA/ Carlos Ortega

Neke države u regionu, poput Hrvatske su uvele vakcinaciju i u apotekama, a kod nas je situacija, kaže Šipetić malo drugačija te da se ide postepeno i ka tome.

"Uzimajući u obzir primere evropskih zemalja, a kao odgovor na nisku stopu vakcinacije protiv sezonskog gripa u Republici Srbiji, novembra 2020. godine Farmaceutska komora je pripremila predlog projekta Značaj i uloga farmaceuta u promociji vakcinacije, koji se odnosi na pružanje usluge vakcinacije protiv sezonskog gripa u apotekama na primarnom nivou zdravstvene zaštite i obuhvata radno-aktivine građane od 25 do 64 godine. Predlog je upućen nadležnim institucijama, i očekujemo poziv za razgovor", navodi ona.

Dodaje i da je u toku realizacija projekta o savetovanju pacijenata o vakcinaciji protiv kovida 19 u saradnji sa Svetskom zdravstveonom organizacijom.

"U njemu učestvuje 40 magistra farmacije i sprovodi se kao odgovor na nisku stopu vakcinacije u sledećim gradovima i opštinama u Srbiji: Tutin, Novi Pazar, Sjenica, Ub, Lajkovac, Mionica, Ljig, Ada, Čoka, Kanjiža, Senta, Obrenovac i Lazarevac", objasnila je ona.

"Zadovoljstvo i angažovanje naših kolega koji učestvuju u ovom pilot projektu je veliko, a nakon analize prvih rezulata razmotrićemo dalje aktivnosti vezano za ovu temu", zaključila je Tatjana Šipetić.