Koliko sati spavanja je dovoljno? VIDEO

Istraživanja pokazuju da mnogo ljudi ima problem sa insomnijom, a dr Sokić je objasnio da postoje određene glavne grupe poremećaja sna, koje su uglavnom izlečive.

"Prva grupa je kratkotrajna i traje manje od nekoliko dana, nastaje kao posledica nekog stresa ili tokom iščekivanja nečega. Hronična insomnija traje duže od mesec dana i tu razlikujemo još dve grupe, a to je ona čiji je uzrok neka druga bolest, poput astme ili išijasa i to su somatske bolesti. Druga grupa je uglavnom uzrokovana anksioznošću i depresijom", rekao je on za TV Prva.

Sokić ističe da je svaka vrsta nesanice izlečiva, ili barem je moguće vremenom ublažiti tegobe. Ističe da postoje i insomnije gde je čovek sebe vremenom naučio da ne spava, te da je to izrazit problem jer onda čovek ulazi u "začarani krug" i razmišlja da li će imati dovoljno sati sna i odmora za sledeći dan.

Savetuje da kod takve vrste problema ljudi ne bi trebali da čitaju, telefoniraju i gledaju televiziju iz kreveta. Takve aktivnosti su za ljude koji imaju problema sa spavanjem samo dodatni problem.

"Inače, spavanje je fiziološki proces, kao što čovek stari i ne može da zadrži starenje, tako i spavanje dolazi spontano zahvaljujući mehanizmima u mozgu, lekovi za umirenje samo stvaraju uslove da do spavanja dođe", odgovorio je on nakon pitanja o lekovima.

Dodaje i da farmaceutske indrustije godinama žele da pronađu lekove koji bi bili pristupačniji svima, jer je ovo masovna bolest. Hronična insomnija međutim, po njemu, ne može da se leči lekovima, već samo ublaži vremenom.

"Teško je i skupo lečiti psihofiziološke insomnije, jer se čovek uslovi refleksno da ne spava, to zahteva psihoterapije i seanse, a tih stručnjaka ima jako malo i to je veoma skupo", istakao je on.

Navodi da postoje seanse gde se vrši proces razuslovljavanja, ali je, kaže on, problem što mnogi pacijenti ne mogu da izdvoje dovoljno vremena, energije i snage kao i novca za to.

"Sama insomnija po sebi nema tu snagu da ošteti mozak koji nije u razvoju", tvrdi on, ali i dodaje da je dečja insomnija veći problem, jer je kod dece mozak u razvoju.

Kvalitet života je kod poremećenog sna veoma drugačiji, takvi ljudi se navodi on, osećaju sposobno da odrade i najkomplikovanije zadatke u toku dana, ali nemaju snage da izraze svoj pun energetski kapacitet.

Koliko sna je dovoljno?

Profesor ističe da je potreba za snom veoma individualna stvar, kao i da zavisi od godina staristi, organizma čoveka, kao i njegovog načina života.

"Mladi ljudi su spavalice i sanjaju, a stariji mogu da spavaju i po 4 sata. Razlika je što stariji ljudi kada legnu zaspu odmah, to je površno i bude se, zato se spavanje završi u 04:30, normalno je da starija osoba manje spava", istakao je on.

Navodi i da među mladim ljudima postoje kratki spavači i duži spavači, kao i da preporuka od 7–8 sati sna ne mora da bude dovoljna za svakoga posebno.

"Nekada je dovoljno da legnete i do 15-20 minuta i da se posle toga osećate odmorno, ja sam shvatio da to meni pomaže", zaključio je on.

Opširnije pogledajte u video-prilogu: