Uvode nove vakcine pred školu: Preti epidemija?

Kako navode, ta promjena uvodi se ponajpre zbog nedavne epidemije velikog kašlja.

Pokazalo se da imunitet stečen vakcinacijom protiv velikog kašlja vremenom slabi, te da su dodatne vakcinacije neophodne u školskom uzrastu. Takođe ističu da je poslednjih godina Evropska unija zabeležila porast slučajeva difterije, pa dodatne vakcinacije protiv ovih bolesti štite decu i od tetanusa u slučaju povreda.

Obavezni program vakcinacije u Hrvatskoj obuhvata vakcinaciju protiv jedanaest bolesti: tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, poliomijelitisa, infekcija izazvanih Haemophilus influenzae tip b (HiB), hepatitisa B, malih boginja, zauški, rubeole i pneumokokne bolesti.

Neke bolesti zahtevaju višestruke vakcinacije da bi se postigao neophodan imuni odgovor, odnosno da bi se proizvela dovoljna količina antitela koja pružaju zaštitu od određene bolesti.

• Ukidaju obavezne vakcine za decu?
• Premalo vakcinisane dece u Srbiji; Doktorka apeluje: Mogu da izazovu epidemiju VIDEO/ANKETA
• Pedijatar upozorava roditelje: Nikad ne izlažite decu ovome VIDEO

 

Program obuhvata period od tri godine

Program vakcinacije se donosi za trogodišnji period sa odvojenim programima sprovođenja za svaku godinu, i periodično se menja u zavisnosti od epidemiološke situacije i drugih faktora kako bi se obezbedila najbolja moguća zaštita vakcinacijom.

Krajem prošle godine usvojen je novi Trogodišnji program vakcinacije za period 2025-2027, prema kojem se uvode dve dodatne vakcinacije protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja za decu školskog uzrasta.

Vakcine iz Programa obavezne vakcinacije su obavezne i besplatne za sve kojima su namenjene.

"Za svaku vakcinu postoje apsolutne (trajne) i relativne (privremene) kontraindikacije, a postojanje takvih kontraindikacija se utvrđuje pre svake vakcinacije, a to utvrđuje lekar koji vrši vakcinaciju."

Ukoliko postoje privremene kontraindikacije, poput povišene telesne temperature ili neke druge akutne bolesti, lekar koji ih utvrđuje određuje mesto i vreme naknadne vakcinacije, a ukoliko postoje trajne kontraindikacije poput preosetljivosti na sastojke vakcine, teških neželjenih reakcija na prethodnu dozu vakcine, lekar je dužan da izda potvrdu.

PrintScreen/ TV Prva Video

Epidemije ponovo prete?

Ukoliko se negativan trend vakcinacije nastavi, epidemije bi ponovo mogle da prete.

Kada je reč o obuhvatu vakcinacijom obaveznim vakcinacijama, HZJZ kaže da je poslednjih godina uglavnom stagnirao i da je nešto niži od optimalnog za postizanje kolektivnog imuniteta.

"Godinama smo imali zadovoljavajući obuhvat za sve vakcine iz Programa obavezne vakcinacije, ali od 2011. godine počeo je postepeni pad obuhvata, koji je zaustavljen 2018. godine. Od tada nismo zabeležili značajan trend pada niti značajan trend rasta obuhvata", kažu u HZJZ.

Obuhvatanost na nivou županije varira u zavisnosti od vakcine, ali je nešto niža na jugu, a veća na severu Hrvatske. Međutim, ako se negativan trend nastavi, ponovo bi nam mogle pretiti epidemije bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.

Kada je reč o stavovima roditelja i javnosti o vakcinaciji, HZJZ kaže da nije sprovedeno skorašnje istraživanje stavova roditelja, ali sudeći po trendu obuhvata postignutom poslednjih godina, čini se da je udeo ljudi koji odbijaju ili odlažu vakcinaciju svoje dece prema Kalendaru vakcinacije približno jednak.

Naglašavaju da svim roditeljima treba omogućiti pristup proverenim informacijama bez obzira na nivo obrazovanja. Informacije iz neproverenih izvora koje mogu delovati veoma ubedljivo ponekad su lakše dostupne na internetu, pa je važno da roditelji traže informacije iz relevantnih izvora, pre svega od pedijatara koji brinu o njihovoj deci i kompetentnih epidemiologa, navodi HZJZ.