Nova varijanta kovida se ekstremno brzo širi među decom; Stručnjaci u strahu

Iako za sada nema dokaza da izaziva težu kliničku sliku, stručnjaci ističu da je njeno neobično ponašanje dovoljno važno da se pažljivo prati. Naučnici navode da ova snažno mutirana varijanta virusa koji izaziva kovid-19, po svemu sudeći, prvenstveno pogađa decu, ali ne izaziva teži oblik bolesti – ni kod dece ni kod odraslih, piše CNN.

Pojavila se nova varijanta kovida: Kikada se širi u više od 20 zemalja

Stručnjaci ističu da je posebno zanimljivo to što virus odstupa od dosadašnjeg obrasca prema kojem je najveću pretnju uglavnom predstavljao za starije osobe. Upravo zato, smatraju oni, ovu pojavu treba detaljno proučiti kako bi naučnici bolje razumeli i predvideli ponašanje virusa koji se neprestano menja.

Iako je kovid-19 trenutno u opticaju na vrlo niskom nivou, Sjedinjene Američke Države tek sada počinju da se suočavaju sa ovom "uspavanom" granom omikrona – varijantom BA.3.2, koja je dobila nadimak "Kikada", po insektu poznatom po tome da godinama nestane, a zatim se iznenada ponovo pojavi.

Ova varijanta do sada je zabeležena u 23 zemlje, kao i u otpadnim vodama u 25 američkih saveznih država, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koji je prošlog meseca bez mnogo pažnje objavio izveštaj o ovom virusu.

Čini se da se BA.3.2 trenutno širi na niskom nivou u SAD, ali pošto je testiranje znatno smanjeno u odnosu na vrhunac pandemije, moguće je da je zapravo rasprostranjenija nego što se sada zna.

Smatra se da postojeće vakcine i dalje pružaju određeni stepen zaštite, a naučnici navode da je nova varijanta zasad toliko "mlaka" po pitanju problema koje izaziva da nije ni sasvim jasno da li je uopšte potrebno ažurirati vakcine kako bi bolje štitile od nje.

"Sa stanovišta evolucije virusa, ovo je izuzetno zanimljivo", rekao je dr Aleks Greninger, šef Odeljenja za dijagnostiku infektivnih bolesti pri Odeljenju za laboratorijsku medicinu Univerziteta Vašington.

On je dodao da je za varijantu koja se prvi put pojavila još u novembru 2024. godine, BA.3.2 prilično spora u svom "proboju" i da bi na kraju mogla imati vrlo mali stvarni uticaj.

"Prošlo je oko godinu i po dana otkako je ova varijanta imala priliku da se proširi ili ojača", rekao je Greninger, dodajući da za to vreme nije uradila mnogo.

"Nije baš potpuno beznačajna, ali je kao da ste burgeru dodali pečeni luk."

Sličnog mišljenja su i drugi stručnjaci.

"Ne verujem da bi trebalo da bude uključena u narednu vakcinu", rekao je dr Tulio de Oliveira, direktor Centra za odgovor na epidemije i inovacije, koji je povezan sa Univerzitetom Stellenbosch u Južnoj Africi.

Ta zemlja je među vodećima u svetu kada je reč o otkrivanju novih omikron varijanti, uključujući i ovu.

"U ovom trenutku, zahvaljujući prethodnom imunitetu i vakcinaciji, ne vidimo nikakve znake porasta hospitalizacija i smrtnosti", rekao je Oliveira, dodajući da javnost, čini se, nema naročitu želju za novom kampanjom vakcinacije.

Po njegovom mišljenju, mnogo je važnije da se ova varijanta pomno prati i da se proverava da li će se promeniti na način koji bi mogao da predstavlja ozbiljniji problem.

Kako je "Kikada" nestala pa se ponovo pojavila

Naučnici koji prate neobične varijante kovida-19 nisu žurili da ovoj varijanti daju kolokvijalni, odnosno "narodni" naziv.

"Takva varijanta mora da deluje kao da bi mogla da se raširi ili da postane šire interesantna… u suprotnom, nadimak nema neku posebnu svrhu", rekao je dr T. Rajan Gregori, evolucioni biolog sa Univerziteta Gelf u Kanadi.

On i grupa drugih istraživača koji prate varijante počeli su da razmatraju imena za BA.3.2 u vreme kada ju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u decembru označila kao "varijantu pod nadzorom".

Ista grupa ranije je drugim značajnim varijantama davala imena po mitološkim bićima ("Cerberus", "Kraken"), sazvežđima ("Eris"), pa čak i vrstama oblaka ("Stratus", "Nimbus").

Naziv "Kikada" učinio im se prikladnim upravo zato što je i ova varijanta imala sličan obrazac – nestala je, pa se ponovo pojavila.

Kada je omikron krajem 2021. godine preplavio svet, genetska testiranja identifikovala su pet glavnih grana njegovog "porodičnog stabla". Četiri od tih grana kasnije su izazvale talase infekcija širom sveta. Međutim, jedna – nazvana BA.3 – bila je izuzetak.

Prvi put je otkrivena 2022. godine, a zatim je iznenada utihnula.

Naučnici veruju da je BA.3 tokom naredne dve godine verovatno opstajala u organizmu jedne osobe čiji imuni sistem nije bio dovoljno snažan da je potpuno eliminiše, objasnio je Gregori.

Takve hronične infekcije predstavljaju dugotrajan "rat" između virusa i imunog sistema, tokom kojeg organizam vrši pritisak na virus, primoravajući ga da se neprestano menja.

U nekim slučajevima, posle dugotrajne infekcije, virus uspeva da se ponovo pojavi i počne iznova da kruži među ljudima – a upravo to, izgleda, dogodilo se i ovde.

U novembru 2024. godine, BA.3.2 je otkrivena u brisu nosa petogodišnjeg dečaka u Južnoj Africi, a već tada je bilo jasno da izgleda veoma drugačije od svog "roditeljskog" virusa.

Uobičajeno je da novi ogranci varijanti imaju tek nekoliko promena u genima u odnosu na virus iz kojeg su nastali. Međutim, BA.3.2 ima čak 53 promene na spajk proteinu – delu virusa koji se vezuje za ćelije – u poređenju sa BA.3, odnosno oko 70 mutacija u odnosu na originalni koronavirus koji se pojavio 2019. godine.

Prvi put je zabeležena u SAD prošlog leta, kod putnika koji je doputovao iz Holandije. U januaru je potvrđeno da je i prvi klinički uzorak obolelog pacijenta zapravo bio BA.3.2.

Brojne mutacije mogle bi joj pomoći da izbegne imunitet stečen prethodnim infekcijama i vakcinacijom, ali za razliku od nekih drugih snažno mutiranih varijanti SARS-CoV-2, ova za sada nije pokazala znake da bi mogla da postane globalno dominantna.

Na tom putu, BA.3.2 je očigledno izgubila deo sposobnosti da se čvrsto vezuje za ACE2 receptore na ćelijama – "vrata" kroz koja virus mora da prođe da bi izazvao infekciju.

To znači da je ova varijanta zasad samo osrednji takmičar na globalnom nivou i da nije izazvala nove velike talase bolesti.

BA.3.2 se trenutno čak ni ne vidi jasno u ukupnoj nacionalnoj slici, iako, prema rečima dr Marka Džonsona, profesora molekularne mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Misuri, polako dobija na zamahu.

Džonson pažljivo prati prisustvo virusa u otpadnim vodama i kaže:

"Mislim da postoji veoma dobra šansa da BA.3.2 postane dominantna varijanta, ali svakako nije reč o varijanti koja se širi silovito, kao mnoge koje smo ranije viđali."

"Da je BA.3.2 bila samo jednu mutaciju udaljena od toga da postane agresivnija, verovatno bi to do sada već i postala", dodao je.

Prilično efikasno inficira decu

Nedostatak genetskog sekvenciranja virusa kovida-19 otežava precizno tumačenje obrazaca širenja. Ipak, jedan zanimljiv detalj posebno se izdvojio iz dostupnih podataka: čini se da je ova varijanta uspešnija u zaražavanju dece nego odraslih.

"Jedna stvar koju smo primetili jeste da BA.3.2 prilično efikasno inficira decu – ne odojčad, već decu uzrasta od tri do 15 godina – a još ne znamo zašto", rekao je Oliveira iz Južne Afrike.

Analiza podataka iz Njujorka, koju je sproveo istraživač varijanti Rajan Hisner, pokazuje da su deca oko pet puta sklonija infekciji BA.3.2 u poređenju sa drugim varijantama, iako BA.3.2 i dalje čini samo manji deo svih varijanti koje tamo cirkulišu.

Postoji više teorija koje pokušavaju da objasne zašto je to tako.

Oliveira smatra da BA.3.2 lakše inficira decu zato što njihova imunološka zaštita, stečena vakcinacijom i prethodnim infekcijama, brže slabi nego kod odraslih.

Hisner, s druge strane, veruje da bi razlog mogao da bude u tome što BA.3.2 nema pojedine delove virusnog genoma.

Naime, ovim virusima nedostaju delovi određenih gena koji imaju ulogu u aktiviranju imunog sistema. Još jedna varijanta, XBB, takođe nije imala iste delove genoma, rekao je Hisner, i i ona se češće nego druge varijante pojavljivala kod dece.

Greninger sa Univerziteta Vašington smatra da bi odgovor mogao biti i u broju prethodnih susreta sa kovidom-19 koje su deca imala.

Svaka vakcina i svaka infekcija pomažu da se imuni odgovor osobe dodatno "proširi", tako da organizam bude bolje pripremljen za sledeću varijantu istog virusa – bez obzira na to koliko drugačije ona izgledala.

"Imunološka istorija donekle bolje štiti od evolucije virusa", rekao je on.

Deca jednostavno nemaju toliko bogatu "imunološku istoriju" kao odrasli, pa je njihov "alat" za odbranu ograničeniji kada se ponovo suoče sa virusom.

Greninger takođe ističe da su deca u dodatno nepovoljnijem položaju, naročito ako pohađaju školu ili vrtić: stalno su okružena raznim klicama, pa su zbog toga i lakša meta.

Kako kaže, sama ideja da bi neka varijanta kovida-19 mogla biti uspešnija u zaražavanju dece zapravo samo znači da se ovaj virus ponaša kao i mnogi drugi respiratorni virusi, poput gripa, koji se tradicionalno svake sezone šire upravo od školske dece ka njihovim roditeljima i bakama i dekama.