Napad na Iran: Kako jednokratni dronovi menjaju krvnu sliku ratovanja

Prenosimo zanimljivu analizu Carnegie centra, u kojoj analitičari ističu da ovaj trend pokazuje kako vojne inovacije više ne dolaze isključivo iz tehnološki najrazvijenijih zemalja. 

Dizajn iranskih dronova, koji su široko korišćeni i u ratu u Ukrajini, pokazao se dovoljno efikasnim da druge države počnu da ga oponašaju. Rusija je, na primer, investirala oko dve milijarde dolara u fabriku za proizvodnju sopstvene verzije ovog drona, nazvane Geran-2.

Geran-2, ruska verzija drona Shahed 136 east2west news / WillWest News / Profimedia

Ključni razlog za popularnost ovakvih sistema je cena. Američki dron LUCAS, skraćeno od "Low-cost Unmanned Combat Attack System", procenjuje se na oko 35.000 dolara po komadu, dok jedna savremena krstareća Tomahawk raketa može da košta oko 2,5 miliona dolara.

Iako su rakete preciznije i pouzdanije, njihova upotreba je ograničena visokim troškovima, dok jeftini dronovi omogućavaju napade u velikom broju.

Iran trenutno koristi kombinaciju balističkih projektila i dronova kako bi iscrpeo protivničke sisteme protivvazdušne odbrane. Stotine letelica lansiraju se prema ciljevima u regionu, uključujući vojne baze i infrastrukturu. Većina ih biva presretnuta, ali takva odbrana zahteva stalne patrole borbenih aviona i korišćenje skupih presretačkih raketa iz sistema kao što je Patriot, ističe se u analizi.

Patriot sistem I-Hwa Cheng / AFP / Profimedia

Slična taktika već je viđena u ratu u Ukrajini, gde je Rusija koristila stotine dronova dnevno kako bi pogodila energetsku infrastrukturu i druge ključne ciljeve. Ukrajinska vojska je tokom poslednjih godina razvila slojevitu odbranu koja uključuje borbene avione, helikoptere, elektronsko ometanje, protivavionske topove i presretačke dronove.

Stručnjaci upozoravaju da je presretanje jeftinih dronova skupim raketama dugoročno neodrživo, jer brzo troši zalihe protivvazdušnih sistema. Zbog toga se očekuje da će države morati da razviju jeftinija rešenja za odbranu ključnih objekata.

Dron Shahed koji je Rusija ispalila u Ukrajini Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Sve veća upotreba bespilotnih letelica ukazuje na širu promenu u načinu vođenja ratova. Dronovi omogućavaju slabijim vojskama da relativno jeftino nanesu štetu snažnijim protivnicima, što ih pretvara u važno sredstvo u modernim sukobima.

Prema dostupnim podacima, tokom 2025. godine zabeleženo je više od 58.000 incidenata povezanih sa vazdušnim napadima i dronovima širom sveta, sa desetinama hiljada žrtava, a očekuje se da će se ta brojka u narednim godinama dodatno povećavati.