Revolucija: Kina otključava 60.000 godina energije odbačenom američkom tehnologijom

Oslanjajući se na ogromno novo nalazište torijuma (Th) i uspešnu primenu reaktora sa rastopljenim solima (Molten Salt Reactor – MSR), Kina postavlja temelje za čak 60.000 godina energetske nezavisnosti, potencijalno menjajući ekonomsku i geopolitičku ravnotežu za čitav vek koji dolazi.

Najveća ironija je u tome što je Amerika je sve to izmislila prva - a onda napustila sve.

Priča počinje otkrićem koje zvuči gotovo kao mit: ogromne rezerve torijuma pronađene su u rudarskom kompleksu Bajan Obo, u Unutrašnjoj Mongoliji.

Kineski geolozi potvrdili su da nalazište sadrži više od milion tona torijuma - količinu dovoljnu da zadovolji potrebe Kine za električnom energijom tokom narednih 60.000 godina uz upotrebu naprednih reaktora, piše sajt The Droid Guy.

Za razliku od uranijuma, torijum je daleko rasprostranjeniji u Zemljinoj kori i nekoliko puta je obilniji. Međutim, u prošlosti je bio zanemaren jer su vojni i civilni nuklearni programi favorizovali uranijum i plutonijum, koji su pogodni i za proizvodnju oružja.

Torijum, s druge strane, ne može direktno služiti za pravljenje nuklearnog oružja, zbog čega je bio skrajnut tokom Hladnog rata. 

Ipak, kao nuklearno gorivo, torijum nudi brojne prednosti:

• Gotovo potpuna iskorišćenost: Skoro sav izvađeni torijum može biti pretvoren u energiju.
• Bez potrebe za obogaćivanjem: torijum se može koristiti u reaktorima bez skupih procesa obogaćivanja.
• Veća bezbednost: U odgovarajućem reaktorskom okruženju, torijumski ciklus može izbeći nekontrolisane reakcije i značajno smanjiti rizik od katastrofalnih nesreća.

Kada torijum apsorbuje neutron, pretvara se u uranijum-233 - materijal sposoban da održi stabilnu nuklearnu lančanu reakciju. Ovaj potencijal je bio poznat naučnicima već decenijama - ali nikada nije bio u potpunosti realizovan, sve do sada.

Zaboravljena američka inovacija

Kineski uspeh ne leži samo u pronalasku torijuma, već i u načinu na koji ga koriste - tehnologijom koju su originalno razvile Sjedinjene Američke Države.

Tokom 1960-ih godina, u Oak Ridge nacionalnoj laboratoriji, tim pod vođstvom dr. Alvina Vajnberga razvio je i uspešno testirao eksperimentalni reaktor sa rastopljenim solima (MSRE).

Ova vrsta reaktora bila je revolucionarna, i to iz nekoliko razloga: U slučaju problema, rastopljena so se sama hladi i učvršćuje, zatvarajući radioaktivnost bez ljudske intervencije. Zatim, razliku od tradicionalnih reaktora sa vodenim hlađenjem, MSR funkcionišu na atmosferskom pritisku, što eliminiše rizik od eksplozija.

Takođe, omogućava višu toplotnu efikasnost u odnosu na klasične reaktore i MSR mogu biti dopunjavani tokom rada, bez potrebe za skupim i dugotrajnim gašenjem postrojenja. 

I pored svih prednosti, prioriteti američke politike i vojne strategije - fokusirani na proizvodnju plutonijuma za oružje - doveli su do gašenja ovog programa. Tako je tehnologija koja je mogla promeniti svet ostala zaboravljena.

Kina u akciji

Danas, decenijama kasnije, Kina je prepoznala vrednost ove tehnologije i uložila značajna sredstva u njen razvoj. Rezultat je izgradnja dvomegavatnog reaktora sa rastopljenim solima na torijum, u provinciji Gansu.

Postignuti rezultati su impresivni, jer je reaktor postigao stabilan i kontinuiran rad. Uspešno je izvršena zamena goriva tokom rada, što je ogroman tehnološki iskorak koji omogućava dugoročno i ekonomično funkcionisanje bez gašenja.

Već su najavljeni naredni koraci: izgradnja komercijalnog prototipa od 10 MW planirana je do 2030. godine, uz dugoročnu strategiju masovne proizvodnje modularnih reaktora koji bi mogli snabdevati gradove, industrijske zone i udaljene zajednice.

Ovo je temelj za novu, otpornu i jeftinu energetsku mrežu - pogonjenu torijumom i reaktorima sa rastopljenim solima - i to je tek početak.

Strpljenje kao strategija

Kina je skoro dve godine držala u tajnosti otkriće torijuma u Unutrašnjoj Mongoliji. Tek nakon procurelih informacija na internim sastancima, zvaničnici su bili primorani da potvrde postojanje nalazišta.

Slično tome, i napredak u razvoju MSR tehnologije objavljivan je skromno, bez velikih najava, kroz stručne radove i interne izveštaje. Ovakva strateška diskrecija omogućila je Kini da konsoliduje prednost bez izazivanja uzbune među globalnim konkurentima.

I danas, kineski zvanični energetski planovi ne uključuju torijumske MSR reaktore - što znači da predstavljaju dodatnu, neprocenjivu rezervu.

Ako Kina uspe da masovno primeni torijumske MSR reaktore, troškovi proizvodnje mogli bi dramatično da padnu. Dalje, teške industrije poput čelika, aluminijuma i hemije doživele bi procvat, a energetski intenzivne tehnologije kao što su kvantno računarstvo i AI mogle bi naći prirodno uporište u Kini.

Pored toga, troškovi transporta, uključujući električna vozila i pomorski saobraćaj, značajno bi se smanjili.

Na osnovu svega ovoga, moramo zaključiti da ovo nije samo priča o novim tehnologijama - ovo je priča koja može da odluči globalne lidere 21. veka.