Dangubić za B92: Reprezentacija san, ostajem u Megi

Jedan je od najmlađih u nacionalnom timu Srbije, ali je igrama u prošloj sezoni poziv selektora svakako zaslužio. Bek Mega Vizure Nemanja Dangubić ima 20 godina i u intervjuu za B92 kaže da mu je nestvarno što tako mlad konkuriše za seniorski tim. Takođe, Dangubić je rekao da će i sledeće sezone sigurno igrati za Megu, da mora još da radi na šutu, a razgovarali smo i o Indijanapolisu, basketu u Pančevu, individualnim treninzima, NBA ligi...

Saša Ozmo Srbija
Podeli

Dangubić je prvi put na pripremama reprezentacije, kaže da je za sada sve u najboljem redu.

„Intenzitet je bio dobar na samom početku priprema, iako nas nije bilo dovoljno. Međutim, to će se promeniti i doći na svoje. Utisci su izvanredni, svi momci su odlični ljudi, uklopio sam se u ekipu brzo i lako. U Beogradu još nismo igrali kontakt-igru, jedan na jedan ili pet na pet, ali za sada sam zadovoljan kako sve ide“.

Kada je tadašnja Jugoslavija osvojila zlatnu medalju u Indijanapolisu, Nemanja je imao samo devet godina. Deceniju kasnije, on nosi dres sa državnim grbom.

„Svakom igraču je san da odigra prvenstvo za reprezentaciju. Gledao sam mnoge igrače koji su posle nacionalnog tima napravili sjajne karijere. Malo mi je nestvarno da tako mlad konkurišem za seniorski tim. Meč sa Amerikancima u Indijanapolisu nisam gledao, bio sam još dete, ali sećam se da je tata došao da me probudi i da mi kaže da smo pobedili. Bio sam neverovatno srećan, a onda sam rano ujutru izašao na koš i igrao basket s drugarima“.

Velika borba vodiće se za svako mesto u timu, a Dangubić se nada da će se ’ušunjati’ na konačni spisak i da će igrati na Evropskom prvenstvu.

„Uvek postoji nada, motiv da se dokažeš i da se nametneš treneru. Došao sam na pripreme da što više napredujem, ali i da pokušam da izborim svoje mesto u Sloveniji. Ima dosta sjajnih igrača na toj poziciji, znači da će biti odličan trening i da ću sigurno poboljšati svoju igru“.

Nemanja je visok 202 cm, poznat je kao košarkaš izvrsnih fizičkih predispozicija i sjajnog prodora. Ipak, kaže da prostora za napredak još ima.

„U svojoj igri najviše treba da popravim šut, na tome sam mnogo radio i pre početka priprema i nastaviću u tom ritmu kako bih što brže popravio taj segment igre. Naravno, uvek može da se napreduje u svim aspektima igre, znam da me čeka još dosta posla i rada na sebi“.

A kako to usavršavanje nekada zna da bude teško...

„Posle jutarnjeg treninga uglavnom ostajemo i dodatno šutiramo na koš. Najčešće ostajemo dok ne pogodimo deset uzastopnih šuteva, sa neke pozicije ili iz određene kretnje. To nekada potraje bukvalno pet minuta, kada vežeš 10 od 10 pogođenih šuteva, ili 15 od 15, a nekada psihološki ne možeš da izdržiš – ubaciš devet, promašiš desetu, i onda sve ispočetka. Posle ne možeš da vežeš ni tri-četiri šuta, pa zna da se oduži i da ostajemo u hali dodatnih tri-četiri sata. Ipak, to je deo naše profesije i to moramo da prihvatimo. Postoje i razni drugi treninzi – za dribling, kontrolu lopte, teretana, uvek može da se nađe način da se napreduje posle treninga“.

Kada se spomene basket, prva asocijacija uglavnom su novobeogradski blokovi. Međutim, Dangubić je odrastao u Pančevu i tvrdi da se i tamo igra i te kako jak basket.

„U naselju Tesla u Pančevu imali smo koš na kojem smo igrali i basket i košarku. U početku smo mi mlađi napravili dodatni koš pored terena, na jednom drvetu, pošto nismo mogli odmah da igramo. Onda smo mi igrali u prašini dok nismo malo porasli. Kasnije smo išli i po gradu, igrali na svim terenima, pravile su se ekipe (’trojke’) i to često zna da bude ozbiljan basket. Ima po pet-šest timova, izgubiš jedan basket i čekaš sat vremena na sledeći. Igralo se do kasno u noć, imali smo reflektore i to je bilo super iskustvo. Sada ne mogu toliko da stignem, a i kada igram, gledam da se sačuvam kako se ne bih povredio. Ipak, moram da priznam da me nekada povuče da uđem, da odigram kako treba“, kaže Nemanja uz smeh.

Prethodnih dana brojne su spekulacije o Dangubićevom prelasku u Partizan, ali on kaže da će sigurno igrati za Megu i naredne sezone.

„Čuo sam priče da je Partizan bio zainteresovan za mene, ali moje mišljenje, kao i mišljenje mog menadžera, jeste da je bolja odluka da ostanem u Mega Vizuri. Prošle godine smo imali sjajan tim, obezbedili smo ABA ligu sa treće pozicije u Superligi. I sledeće sezone ćemo napraviti mlad, perspektivan i kvalitetan tim, tako da mislim da je Mega prava sredina za mene. Sigurno ću ostati tu – još jednu sezonu treba da budem nosilac igre, pogotovo u ozbiljnom takmičenju kakvo je ABA liga“.

Nemanja Nedović sledeće sezone igraće za Golden Stejt Voriorse, a i Dangubić bi jednog dana voleo da se oproba u najjačoj ligi na svetu.

„Pratim dosta NBA ligu, volim tu košarku jer je atraktivna i ima mnogo utakmica. Oni naprave spektakl i šou od svake utakmice, san mi je da tamo završim, ali neću nigde da žurim. Nedoviću svaka čast, mislim da je Golden Stejt prava sredina za njega jer tamo forsiraju mlade igrače. Takođe, mislim da mu se otvorila pozicija odlaskom Džereta Džeka i da će se Nedović odlično uklopiti sa svojim stilom igre“.

Dangubić kaže da nikada nije imao samo jednog košarkaškog uzora, već da se trudi da ’pokupi’ poteze različitih igrača.

„Kada sam bio baš mali, voleo sam Vujanića, zbog njega sam počeo da nosim broj 13. Ali nikada nisam imao pravog, jednog idola – kako je vreme prolazilo, menjao sam omiljene igrače. Sada u poslednje vreme to su Derik Rouz i Lebron Džejms, ali gledam da kod svakog igrača nađem nešto što mi se sviđa i da pokušam to da ’skinem’. Neke stvari od Brajanta npr, u slobodno vreme gledam mnogo klipova, pa pokušavam da iskopiram poteze – neki put uspem, neki ne“.

Prethodnih dana na stranicama našeg sajta mogli ste da čitate intervjue sa Nemanjom Nedovićem, Raškom Katićem, Danilom Anđušićem i Vladimirom Štimcem.