Šakota: "Znam put do zacrtanog cilja"

U Grčkoj vam je porodica, tamo ste deceniju i po stvarali ime i ugled vodeći gotovo sve velike ekipe. Odakle ideja povratka u Beograd i kada su počeli pregovori sa Crvenom Zvezdom?

"Pregovori su počeli još tokom prošlog prvenstva, ali se neke kockice tada kako se kaže,nisu složile. Ostali smo u kontaktu i posle toga...Onda smo u jednom ozbiljnom razgovoru koji je bio i jako korektan sa Zvezdine strane, uspeli da se pronadjemo, jer je uprava imala velike ambicije. Našli smo se kako bi se reklo, ali je taj razgovor bio olakšan i time da sam ja neke ljude već upoznao i prošle godine prilikom prvih razgovora, tako da je sve bilo lakše. Moj povratak u Beograd mogao sam i da zamislim jedino u neku od naših najboljih ekipa. Oduvek je ovde bilo lakše za rad pre svega zbog talenata, uvek ih ima, i nema problema adaptacije za mene lično".

Koliko je Crvena zvezda danas daleko od jednog Evroligaša u svakom pogledu. Vodili ste evroligaške ekipe i možete da napravite procenu.

»Zvezda ima sve uslove da se takmiči u Evroligi. Mislim da bi za srpsku košarku najbolje bilo da u tom takmičenju učestvuju dve ekipe. Nažalost, nemamo te bodove. I Partizan i Zvezda su velike ekipe koje imaju publiku i koje bi mogle da igraju u Evroligi. Zvezda ima uslove: gledanost, publiku koja voli i poznaje košarku, dobru organizaciju, dvoranu. To su sve kriterijumi koji zadovoljavaju standarde Evrolige. Ono što je najvažnije, tim još uvek nije po tim kriterijumima. Vidite, pokazalo se da to ove sezone nije ni Partizanov koji je najjači u domaćoj ligi".

Prošlo je nekoliko meseci od kako ste u Beogradu. Koliko ste zadovoljni napretkom ovog novog tima. Tu je i nekolicina novih igrača koje ste doveli i koji su bili relativno nepoznati domaćoj javnosti.U više navrata govorili ste da je pravljenje jedne nove ekipe mukotrpan posao koji može da potraje...

"Razmišljajući o povratku u Beograd, jedan od motiva bio je da se i neki naši igrači vrate u našu košarku. Bio je jedan veliki odliv mladih, pa i ostalih, koji su praktično postojali igrači u drugim sredinama. Pa i prosečni, ne govorim samo o onim najboljim, bilo je važno otići. Probali smo da vratimo deo talentovane dece, i to je uspeh. Kada bi se teoretski 30 posto njih vratilo, ne bi imali potrebe da igramo Jadransku ligu.
Znao sam da je promeniti mnogo igrača jako teško, a da ekipa funkcioniše paralelno i da pravi rezultate. Sada kada pogledam, posle prve faze ULEB-a zadovoljni smo, ovo je čak i nešto više od očekivanog. Imali smo problema od samog starta sezone, protiv Bosne bez Gurovića, Jeretina, Hendersona, Raičevića, Antića.  Neki se još uvek nisu vratili zbog povreda.To nam nije dalo da se pripremimo još bolje".

Opšta ocena je da ste već uspeli u nekoliko stvari. Igra je tečna, i publika se vratila u «Pionir»?

»Na prvom mestu, prezadovoljan sam zbog publike. Bez obzira i na slabiju utakmicu, dodje veliki broj gledalaca, a na onim većim hala je puna. Igra? Normalno da napreduje, dosta puta sam bio nezadovoljan, naročito sa igrom u odbrani, i u napadu često puta pomislim da imamo i druga rešenja... Medjutim, ima prostora za napredak,i to je dobro. Šta bi bilo kada bi smo pomislili da smo došli do «plafona» čemu onda da se nadaš?

Otišli ste iz zemlje kada se ovde igrala možda i najjača liga u Evropi. Vratili ste se u znatno slabije takmičenje koje predstavlja pokušaj ojačanja košarke na ovim prostorima – Gudjerligu. Koliko vam smeta i koliko je štetno što takmičenje nema veliki takmičarski značaj?

»Jedan od nekih razloga zbog kojih sam bio skeptičan je bila i ta Jadranska liga. Mene uspomene vežu za neku drugu bivšu ligu u SFRJ sa puno dobrih mladih igrača NBA potencijala. Ta liga je možda bila i najjača u Evropi te 1988-89. Znao sam da taj kvalitet ne postoji, ali postoji dobra organizacija i ujednačenost i mogućnost mladima da se iskažu. Neverovatno je praćena od NBA i skauta velikih evro klubova.
Na moja emotivna očekivanja da to jednostavno ne može da bude kao što je nekada bilo, naišao sam na ovo što sam naveo»

Šta su nedostaci naše košarke? Priča se da nemamo više toliko talentovanih klinaca:

"Vremena su se malo promenila, igra se drugačiji način košarke. Nije to više kao kada su se nama naši igrači pre 20-ak godina činili dominantnim u odnosu na ostale. U lokalnim diskusijama ovde se još uvek priča ko je bolji Srećko Jarić ili njegov sin Marko? I mnogo će vam ljudi reći da je Srećko bio mnogo veći talenat. Ali, nikada nije došao na taj nivo na kome je njegov sin. Igra se jednostavno druga košarka. Talenata ima! I toga će na ovim balkanskim prostorima uvek biti. Treba sprečiti njihov preran odlazak i da oni nešto daju zauzvrat. Treba razmišljati i o planskom uvodjenju firmi u sport i njihovom ulaganju. Jer bez finansija, teško ćemo doći do podizanja kvaliteta. Ako je Milojević MVP nekoliko prethodnih sezona i dominantan igrač koji pravi razliku u jednoj sredini, šta bi bilo kada bi svaki tim imao jednog ili dva Milojevića? Kvalitet bi se podigao. To govorim ne ulazeći u to koliko košta Milojević...Da svaki klub može da plati nekoliko takvih igrača, sigurno su potrebne odredjene finansije".

Igrači su nam neškolovani?

"Pa kako bi jedan igrač u 18 godina znao sve? Naravno da su neškolovani. Ko je završio fakultet sa 18? Imamo situaciju koju bi uporedio sa Grčkom. Bez namere da bilo koga uvredim. Mislim da se ovde dobro radi, i uvek se dobro radilo. Pričao sam sa dosta mladih trenera, oni sve te fundamente, osnove znaju... Ja sam trenirao 7 od 12 grčkih reprezentativaca. Pet je počelo kod mene. Šest je kod Željka, četiri kod Dude Ivkovića  - eto,samo 3 trenera imala su neverovatan uticaj. Pogledajte filosofiju njihovog nacionalnog trenera Janakisa. Trenirao je kod pokojnog profesora Nikolića koji je odigledno ostavio veliki trag na njega. Igrao je kasnije i kod Maljkovića. Sve vreme smo i mi bili tu i ostavljali pečat toj košarci koji je on očigledno usvojio. Govorimo o svim principima igranja u odbrani,napadu.Praktično mi smo školovali i njihove igrače i trenere. Od kako sam ja došao tamo to je već treća generacija trenera koji su u potpunosti prihvatili našu filosofiju i to govorim sa pozitivno strane. Tu su mnogi koji su bili i Dudini i moji pomoćnici, imamo i Itudisa koji je Željkov pomoćnik u Panatinaikosu koji bi bio jak trener sada kada bi izašao sam da vodi ekipu. Meni su pomoćnici bili i Kacikaris i Pedulakis...

Sada se vraćam na naše igrače... Odlaze u NBA sa 18-19 godina gde se ne radi više sa njima na fundamentima, nego na filosofiji igranja u NBA. Kada se takav igrač vrati u Evropu u reprezentaciju, nastaju očigledni problemi".

Kako vratiti onda jednog Pavlovića,Čabarkapu, koji su otišli u NBA kao vanserijski talenti, a tamo tavore?

“Pa kažem, jako teško. Nisam optimista po tom pitanju. Ne želim da se vraćam na reprezentaciju...taj moral igranja za reprezentaciju je izgubljen za duži period i na tom polju možda treba da se radi na jedan drugi način“.

Reprezentacija u budućnosti?

"Treba napraviti strategiju u budućnosti kako motivisati te momke da igraju za reprezentaciju. Kako da imaju jedan osećaj koji je izgubljen ljubavi prema svom dresu. To će biti jedan od ključnih problema ljudi koji će raditi sa reprezentacijom.  Svi uzimaju primer Dirka Novickog i pozitivne klime koju je stvorio oko sebe. Pozitivna stvar u tome je što je Novicki jako želeo da igra za svoju reprezentaciju".

Igrači po vašem ukusu. Šta jedan igrač mora da ima da bi uspeo?

»Ako ne govorimo o odredjenim stvarima, da li je to napadač ili odbrambeni igrač...onda na prvom mestu volim igrače sa karakterom. U ovoj situaciji sada u kakvoj se igra evropska košarka čak i mi u srpsko-crnogorskoj košarci igramo 60 utakmica. To je jako teško izdržati, nema pauze za Božić, Novu Godinu. Onda igrač mora da bude karakter. Kada u jednoj selekciji imam dva igrača od kojih je jedan malo veći talenat, uvek ću da izaberem onog koji ima jači karakter, jer znaš da će u svim teškim momentima biti stabilan i proći sezonu bez oscilacija.

Neću previše o imenima jer sam trenirao veliki broj igrača, od onih koji su stekli svetsku slavu do onih nešto slabijih. Karakteri kao što su Zoran Savić,Juri Zdovc,Pedja Stojaković...Zaboraviću nekoga, ali tu odmah vidiš da se radi o jakim ličnostima i da je dogovor-dogovor".

Pored pehara kao trener, za vama ostaje i još nešto. Ostaće upamćeno da ste osnovali i klub sa kojim ste kasnije osvojili i nacionalni kup - IMT

»Zbog nekih ličnih problema trebalo je da pauziram kao igrač godinu dana. Kod mene u kraju kod «6 kaplara» na Novom Beogradu postojao je klub Ušće. Imao sam 22.godine i dali su mi decu da radim sa njima. Tako je nastao novi klub - Novi Beograd. Takmičili smo se pod sponzorstvom Partizana i išli iz godine u godinu rang više.Stigli smo do druge lige i finansijski nismo sami mogli dalje. Tada smo dobili sponzorstvo IMT-a, čini mi se da je to bilo 1978.
Od osnivanja kluba, do mog odlaska u Zadar, ja sam 16 godina bio trener prve ekipe. U tom periodu prošli smo svih 7 rangova takmičenja od betona do prve lige.

Najdraži trofej...

»Draga mi je svaka titula, pa i svaki šampionat sa tadašnjim Novim Beogradom, medjutim, to što smo ostvarili sa IMT-m 1987. godine je svakako nešto najveće. Osvojiti trofej kao drugoligaš u konkurenciji jedne Cibone,Jugoplastike,Crvene zvezde, Partizana i Olimpije je nešto nezapamćeno. To mislim da niko nikada više neće uraditi.Ima taj neki momenat kada si svestan da si dobio diplomu i kada sam sebi kažeš „ipak si postao trener“. Posle toga sam izlečio mnoge dečije bolesti, kao što su konkurencija, gledanje i uporedjivanje sa drugima, počeo sam racionalnije i zrelije da razmišljam...

Odlazak iz IMT-a...

"Već 1988.imao sam dosta ponuda, stabilizovao sam novu ekipu koju nisam mogao tek tako da napustim jer je taj klub bio deo mene. Tada su me najviše želeli Bosna, Zadar i prema nekim mojim informacijama Cibona. Zvezda i Partizan su bili zauzeti. Čekajući taj posao u Ciboni, odlučio sam se za Zadar. Samo što sam potpisao, javila se i Cibona. Kasnije su me i doveli i to dosta na preporuku nekih mojih prijatelja medju kojima je bio i pokojni Dražen Petrović sa kojim sam imao jako dobar odnos.Mnogo sam ostao u srednjoj školi, ali taj Zadar je bio fakultet. Osamostalio sam se u sredini u kojoj nije bilo lako raditi – tu sam postao profesionalac. IMT je bio hobi,ljubav,romantizam,zovite to kako god hoćete, a posle toga suvi profesionalizam Cibona, odlazak u PAOK".

Zašto baš Grčka?

"Odlaskom iz Cibone gde sam imao 4-godišnji ugovor koji sam raskinuo zbog situacije koja je nastajala u SFRJ iako je odnos ljudi u klubu prema meni bio super, definitivno je moje opredelenje bilo inostranstvo. Pre toga sam bio pomoćnik Ivkoviću na SP u Argentini, proveli smo 3 meseca na priprema. Da sam mogao da biram moj prvi izbor bili su Španija i Italija. Ipak, prva ponuda stigla je iz Grčke. Dugo sam razmišljao, kada sam otišao na razgovor bilo mi je jasno da to neće biti na nivou kao kod nas, ali sam odlučio da idem".

O trenerskom poslu...

"Već posle nekoliko godina rada, ja sam video da je to moje opredelenje i pravio sam sam sebi put ne znajući da li je on pravi. Ja jesam bio na početku pod uticajem mog prvog trenera Ranka Žeravice i svakako on je bio razlog zašto sam počeo da se bavim ovim poslom. Kasnije, saradjivao sam i sa Dušanom Ivkovićem, Profesorom Nikolićem... Mislim da imam ličnu čvrstinu da dodjem do cilja koji sam postavio sebi".