Bakardi - U laguni hiljadu poljubaca

Sutradan, krećemo na izlet u Samanu, malo mesto u zalivu na istoku zemlje do koje se stiže dugom vožnjom. Dok mnogi dremaju slušam neobično lepu muziku uz koju doživljavam svitanje. narandžasto sunce pojavljuje se iza crnih kontura gustih palmi. Prvi zraci padaju na goruće cvetove AMAPOLA drveća. Stajemo na jednoj uzvišici odakle se pruža veličanstven pogled na džunglu i niziju sa plantažama tropskog voća.

Ispre mene je nizak žbun sa okruglim zelenim plodovima veličine tenis lopte. To je LAJEN, patuljasti limun, mnogo kiseliji od žutog velikog limuna. Prilaze nam deca sa punim košarama banana i čupavih, vlaknastih kokosa. Svi ih kupujemo jer smo žedni, mada bi radije onaj druge vrste glatki, bledožuti, koji izvanredno utoljava žed. Kažu, domoroci beru poluzelen, nikako onaj zreo koji sam opadne, jer je njegovo mleko bogatije mastima koje nisu dobre za stomak. Na istom mestu čujemo da je papaja mnogo lepša kad se posoli. Mesto Sančes je luka, u blizini je seoce Samana i na njegovoj obali se ukrcavamo na brodić.

Nestrpljivi smo da vidimo specijalnu vrstu kitova koji dolaze iz severnih mora, uvek u isto vreme i na isto mesto, da baš u tim toplim vodama donesu na svet mlade. Ostrva su okružena koralnim grebenima tako da je mesto bezbedno za mladunce. Ogromni kitovi u paru uživaju, zajedno iščekujući radosni događaj.

Aaah! Ote se uzdah kad se obe grdosije ‘vinuše’ u vazduh. U povratku - more kao Ove dobroćudne sisare nazivaju ‘Operskim pevačima morskih dubina’. ‘Mužjak dostiže raspon glasa jednog Karuza!’, tvrdio je čuveni Žak Kusto.