Zašto su ljudi monogamni?

“Ljudi su se opredelili za monogamne veze i to je postao dominantan način življenja. Sada smo na evolucionom putu ka potpunoj monogamiji”, kaže Kristofer Opi, antropolog Univerziteta u Londonu.

To kako se sparuju muškarci i žene razlikuje se od para do para, kao i svuda u prirodi.

Oko 90 odsto ptica živi sa stalnim partnerom, ali manje od tri odsto sisara čini isto.

Ljudi i drugi primati su negde na sredini, sa četvrtinom jedinki koje se opredeljuju za monogamiju.

Naučnike je interesovalo šta dovodi do toga da neke vrste budu monogamne, a da neke ne budu i došli su do tri moguća odgovora.

Jedan jet j što je ljudsko potomstvo zahtevno, pa dva roditelja imaju veće šanse da ih podignu nego jedan roditelj.

Drugi je poznat i kao “čuvanje partnera”, što znači da muškarci moraju da ostanu uz njega kako bi oterali rivale.

Treći je taj što se muškarci drže žena kako bi odbranili potomstvo u slučaju napada neprijatelja.

Opijev tim osmislio je plan da otkrije koja od ovih hipoteza najverovatnije vodi monogamiji. Uzeli su porodična stabla 230 životinja, uključujući lemure, šimpanze, galagije i moderne ljude i prikupili informacije o njihovim navikama u parenju, učestalosti ubijanja potomaka i roditeljskoj brizi.

LyndaSanchez/Flickr.com

Zatim su simulirali evoluciju od pre 75 miliona godina do danas i pratili kako je tokom vremena monogamija kod nekih vrsta bila u rastu, a kod drugih u padu.

Otkrili su da je razlog za monogamiju kod primata uglavnom uslovljen jednim faktorom – ubistvom potomstva od drugih mužjaka.

“Ako nema ubistava potomstva, nemate monogamiju, a ne možete biti otac ako već nemate monogamiju”, rekao je Opi u izveštaju objavljenom u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

“Monogamija je jedna od strategija za borbu protiv infanticida, ali nije jedina. Šimpanze se pare sa svim mužjacima u grupi, kako bi ih zbunile i učinile da ne napadaju njihovo potomstvo.

Ipak, u druigm, uključujući i ljude, mužjaci ostaju sa ženkama kako bi ih štitili”.

Kada vrsta postane monogamna, očinska briga i druga ponašanja evoluiraju kako bi čuvanje potomstva bilo efikasnije.

Za neke naučnike, međutim, misterija monogamije ostaje nerešena. Dr Maren Ha,k koja proučava ponašanje životinja na Univerzitetu u Derbiju, kaže da se otkrića moraju tretirati sa “izuzetnim oprezom”.

Ona smatra da su naučnici pratili i neke životinje koje nisu bile u prirodnom okruženju i da su doneli netačne pretpostavke o važnosti infanticida.

“Noćni majmuni rađaju jednom godišnje. Ako ženka izgubi potomstvo, ona neće biti plodna sve do sledeće sezone parenja, što znači da ubijanje potomstva ne može ubrzati reprodukciju”, kaže Hakova.