Poslednji kineski evnuh

Poslednji kineski evnuh je bio mučen i osiromašen u mladosti zbog svoje uloge "carskog sluge", ali je na kraju rehabilitovan, najviše zbog toga što je postao nešto kao jedinstvena relikvija, deo "savremene istorije".

On je imao uvida u "surove rituale" u Zabranjenom gradu, u poslednje časove cara Pu Jia, kao i u problematični marionetski režim kojim su 1930-tih upravljali Japanci.

Posle svega toga, obreo se u srcu građanskog rata, postao komunista, a potom je došao i na metu radikalnih levičara, pre nego što je konačno ostavljen na miru.

Njegov burni život opisan je u "Poslednjem kineskom evnuhu", istoričara amatera Džija Jingua, koji je tokom godina prijateljovanja sa Sanom otkrio mnoge suviše bolne i intimne tajne da bi bile izrečene "dosadnim novinarima" ili državnim arhivarima.

San je umro 1996. godine u starom hramu u kome je i živeo, a njegova biografija je ove godine konačno objavljena i na engleskom.

U njoj su otkriveni mnogi nekadašnji tabui, kao što je seksualni život evnuha i careva kojima su služili, jezive kastracije koje su najčešće vršene u kućnim uslovima i završavale se smrću, kao i nesvesnost i sramota koji su proisticali iz velike moći.

"Dugo se premišljao da li da otkrije tajne vezane za cara", rekao je Džija i dodao da je San sačuvao odanost starom sistemu jer mu je posvetio veliki deo života.

"Bio sam jedina osoba kojoj je verovao. Nije verovao čak ni svojoj porodici, pošto su bacili njegovo "blago", ispričao je Džija misleći na tradicionalni izraz u žargonu za "konzervirane genitalije" evnuha.

Sanova porodica se njegovih genitalija otarasila tokom haotične Kulturne revolucije 1966-76. godine, kada je posedovanje bilo čega iz "starog vremena i društva" moglo da dovede život u pitanje.

"Plakao je samo kada mi je pričao o dvema stvarima: o svojoj kastraciji i gubitku svog "blaga", kazao je Džija koji sve svoje slobodno vreme provodi istražujući period carske Kine.

Vekovima su u Kini, jedini muškarci van carske porodice kojima je bilo dozvoljeno da uđu u Zabranjeni grad, bili oni kastrirani.

Oni su se spremno odricali reproduktivnih organa u nadi da će imati ekskluzivan pristup caru i postati bogati i uticajni političari.

Sanova siromašna porodica poslala ga je na taj bolni i rizičan put nadajući se da će on jednog dana moći da dođe glave opakom seoskom zemljoposedniku, koji je ukrao njihovu zemlju i spalio im kuću.

Sana je kastrirao njegov očajni otac bez ikakve anestezije i kasnije mu ranu prepovio zavojem koji je bio premazan uljem. U Sanov mokraćni kanal ubačeno je guščje pero, kako bi se sprečilo njegovo zapušenje tokom zarastanja rane.

San je tri dana ležao u nesvesti i jedva je mogao da se kreće naredna dva meseca. Kada je najzad stao na noge, istorija se prvi put surovo poigrala s njim - otkrio je da je car, kome se nadao da će služiti, nekoliko nedelja pre toga abdicirao.

"Imao je veoma tragičan život... Bio je kastriran, onda je car abdicirao. Kada je uspeo da uđe u Zabranjeni grad, car Pu Ji je iz njega proteran. Pratio ga je na sever i tada je propao marionetski režim. Imao je utisak kao da se život poigrao s njim", objasnio je Džija.

"Nikada nije postao bogat, nikada nije postao moćan, ali je stekao neprocenjivo blago iskustva i tajni", zaključio je Džija.